Кад умре бол
| Кад умре бол Писац: Светислав Стефановић |
Целу ноћ плачу и умиру звезде,
и јеца небо из свију дубина;
кроз месечину белу ко̂ од крина
бескрајно негде црни коњи језде,
избезумљени и без господара;
и вриште нека црна јата птица,
и пиште нека јата удовица,
и мре од туге негде мајка стара.
У ове ноћи ником нема мира;
ко̂ пустош нека кроз све душе рида;
а уморан је живот сам, и дрема
све, пијано од умора; и свира
бездушни ветар, голе ране кида;
но залуд боли, ни бола већ нема.
Извор
уреди- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 191.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светислав Стефановић, умро 1944, пре 80 година.
|