Кад сутра дан иду с дјевојком на воду
Онаха наша рано подранила
С ђеверима на воду студену,
Сусрели је два сокола сива,
Два сокола од бабова двора,
Виђела их наша снаха драга, 5
Виђела их, па их познавала,
Сокол'ма се смјерно поклањаше.
Кад виђеше два сокола сива,
Један граје, други проговара,
Снахи нашој ријеч говораху: 10
"Ој тако ти, прелијепа Стане!
"Твоја те је мајка поздравила,
"Послала је да те упитамо,
"Јел' т' у Коста слично и обично?"
Млада Стане ријеч проговара: 15
"О тако ми, два сокола сива!
"Поздравите моју милу мајку,
"Право ћете њојзи казивати,
"У Коста м' је слично и обично,
"Слично ми је, све ми сретно било!" 20
|
|
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 57-58.
