* * *
[Кад се жени јединак у мајке]
Кад се жени јединак у мајке,
Он испроси муњу из облака;
Зове кума, Бога јединога,
А прикумка, светога Јована,
Старог свата, светога Николу, 5
А ашчију[1], светог Пантелију;
Кочијаша, светога Илију,
Кувачицу, Огњену Марију!
Кад је јунак свате сакупио,
Са дјевојком натраг повратио - 10
Мили Бого и недељо млада!
Да је коме стати па гледати:
Громом грми, громовник Илија!
Стријелом стријели, свети Пантелија,
Огњем пали, Огњена Марија, 15
Муњом сијева, лијепа дјевојка!
|
|
Референце
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 74-13-7 бр. 6
17. КАД СЕ ЖЕНИ ЈЕДИНАК У МАЈКЕ - песма на мотив лепоте сватовског/небеског весеља; незабележена варијанта.
Извор
- Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 65.
