[Кад се жени Придојевић Јуре]
Кад се жени Придојевић Јуре
Прико воље старе мајке своје,
Здраво јунак до дивојке дојде
И здраво се ј' натраг повратио.
Кад су дошли гори Јабуковој, 5
Ал’ из горе хладан ветар пуше.
А говори млајахна дивојка:
„Ај, ви, моја господо сватови,
Оштро јаш'те добре коње ваше,
Оштро јаш'те, а никло диван'те, 10
Ова гора нигдар није сама,
Ал' през вука, али през хајдука,
Ал' је у њој Томићу Мијајло —
Трикрат ме је код мајке просио,
Ни ме тила обећати мајка, 15
Нити мајка, нит' сан тила сама!"
Још дивојка у ричи бијаше,
Али удри Томићу Мијајло,
Тер по гори свате раштркује.
А говори млајахна дивојка: 20
„С Богом брате, Томићу Мијајло,
Не губи ми до три добра моја —
Не губи ми драгога мојега,
Нит' ми губи кума винчанога,
Нит' ми губи ручнога дивера!" 25
А говори Томићу Мијајло:
„Бор те убил, млајахна дивојко,
Што ме ниси прво побратила —
Сва три су ти млади погинули!"
Стаде цвилит млајахна дивојка, 30
Тере греде мало понаприда,
Најде главу ручнога дивера,
Ту је главу од крвце опрала,
И веза ју шарену махраму,
И хита ју на траву зелену, 35
На травицу прам жарком сунашцу.
Јошће греде мало понаприда,
Најде главу кума винчанога,
И ту ј' главу од крвце опрала,
И веза ју шарену махраму, 40
И хита ју на траву зелену,
На травицу прам жарком сунашцу.
Јошће шеће мало понаприда,
Најде главу драгога својега,
Ту је главу сузама опрала, 45
И веза ју шарену махраму,
И меће ју себи у недарца.
Тога ј' мало постануло вриме,
Сиде млада на стину студену,
Тер се сама собом разговара: 50
„Мили Боже чуда великога,
Куд ћу сада, на коју ли страну?
Назад не смим, напрво не умим!
Да бим ишла старој мајки мојој,
Рећи ће ми стара мајка моја: 55
,Што си дошла, једном одведена?'
Да бим ишла к свекрвици мојој,
Рећи ће ми свекрвица моја:
,Што си дошла, уторнице моја?'"
Узме млада ноже за појаса 60
И удари себе у срдашце,
Паде млада под стину студену.
А говори Томићу Мијате:
„Волел бин се био не родити,
Него овди данас пригодити! 65
Ај, дружино, драга браћо моја,
О'те, браћо, да је укопамо,
Све два а два редом наспореда,
Наспореда кума и дивера,
А наспоред момка и дивојку!" 70
Још не паса ни година дана,
З јунака је зелен бор израсал,
А з дивојке винова лозица.
Пак се мота винова лозица,
А около бора зеленога, 75
Кот дивојка около јунака,
Била свила окол ките смиља.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
