Благо нама ево нашег кума,
Волем кума, нег[1] сива сокола,
Соко бити па ће одлетити,
А с кумом ћу рујно вино пити.

Извор

уреди

Стеван Бошковић, Бачванске песме. У Новоме Саду. Српска народна задружна штампарија, 1879. стр. 125-126.

  1. Неки певају: „нег златног голуба“