* * *
Кад изгоре
Кад изгоре Бешир-аге кула,
Не може се Гацку пољу прићи
Од пламена двора и ахара,
Од фигана агин сибијана.
Бешир аге туде не бијаше. 5
На ахару кључког капетана
Бешир ага на ручку бијаше.
Улази му слуга Хусеине:
»А, мој ага, изгореше двори!«
»— Хвала богу, слуга Хусеине, 10
Кад ја имам стотину чифлука
И на њима стотину чифчија,
Ласно ћемо поградити куле,
Б’јеле куле и лаке ахаре«.
|
|
Референце
Извор
Саит Ораховац: Старе народне пјесме муслимана Босне и Херцеговине (са уводном студијом), Сарајево, "Свјетлост", 1976., стр. 668.
