Кад иду по дјевојку

Кад иду по дјевојку

Дунавом плови дрво зелено,
Дунавом плови, град га се боји.
Али беседи дрво зелено:
Не бој се, граду, нећу на тебе,
Нећу на тебе, већ мкмо тебе; 5
Већ мимо тебе у Сарајево,
По лепу Милку, моју девојку:
То није било дрво зелено,
Већ је то био наш војно Ранко.

Референце уреди

Извор уреди

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 64.