[Када мени на ум пане драга]
Када мени на ум пане драга,
Ја не гледам тамној ноћи мрака,
Ни мој доро мутној води газа,
Већ ја идем драгој под пенџере.
Ал ми драга с мајком вечераше, 5
Вечераше и акшам клањаше,
Мени младу рахмет предаваше.
Ја се јавих драгој са пенџера:
„А чујеш, ли драга душо моја,
Немој мени рахмет предавати, 10
Нијееам ти свијет пром’јенио!“
Скочи драга у лице ме љуби:
„Срце мјера, љубићу те, драги.“
— „Љуби драга и мени је драго!“
