Када вај...

Када вај...  (1885)  Писац: Милутин Трбић

Када вај ми срце стегне,
кад ми душу јади ломе,
тад’ бих често сузне очи
упро небу звезданоме!

Често би ми душа млада
на крилима маште силне
полетела у даљине
оне плаве и умилне!

Па би пала и заносу
на срдашце макле моје.
лијућ’ горке, горке сузе,
јадајући јаде своје!

Ах, да тога јоште нема,
да слободе мисли није,
млого срце престало би
да у трошним груд’ма бије!

Ср. Карловци.

Извор

1885. Стражилово. Лист за забаву, поуку и уметност. Година прва, бр. 5, стр. 142-143.