КАД ЈОЈ ОТКРИХ...
Кад јој открих своје тајне
И љубавне свете пламе,
Као мајка чедо своје
Умиљато погледа ме.
Кад је чула песме моје
Од којих је поноћ врила,
За награду румен цветак
Дала ми је душа мила.
Олакша ми црно жиће
Од њезина од погледа
Као срце крвниково
После чистих исповеда.
Још у недри моји ломни
Пламен миља силно гори,
Још певају песме — тице
Мојој драгој — лепој зори.
Ал већ драга не чује ми
Боне душе чеда сетна,
Ал и зашто, да их чује?
Та она је тако сретна!
Она сретна и весела —
Ја у јаду своме трунем:
Ал' судбу си још ни сада
Још не могу да прокунем
Благослов би говорио
Кад би клетву рећи хтео —
Није л' доста за живота
Један поглед — цветак вео?