И тако
Писац: Владислав Петковић Дис



* * *


                  
И ТАКО

Eто сузâ баш никако!
А радо бих ја оплак'о
Свој Вавилон — старе дане
И све наде — затрпане
Са животом; али тако
Сузâ нема баш никако.

Много суза о да ми је
Да их око плаче, лије —
Да прелије мисли, снове,
Љубав, младост и болове —
И све мртве... па и желе!
Чини ми се кад бих плак'о —
То би било тек весеље!
... Али суза баш никако.

Каткад само душом плине
Успомена и маглине
Засниване моје среће,
И задрхти биће цело:
Из даљине шум се креће —
Разлива се у опело.

Ја га слушам дуго тако,
Не мислећи откуд дође.
Успомена душом плине,
Дрхти биће — па све мине,
Али сузâ баш никако!
... Како брзо све нам прође!

1904.


Извори

  • Владислав Петковић Дис: Сабрана дела, Књига прва Поезија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, страна 147.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владислав Петковић Дис, умро 1917, пре 107 година.