Историја Новог завјета (Р. Доброта) 0

ИСТОРИЈА НОВОГА ЗАВЈЕТА
Писац: Радослав Доброта

УВОД

Предмет историје Новога завјета

Доласком Спаситеља завршава се Стари завјет и почиње Нови завјет.

У историји Старога завјета износи се, како је Бог припремао људе за спасење, које ће им донијети Син Божји, Господ Исус Христос. Ради тога Бог је поступно откривао своју вољу и дао је људима старозавјетно откривење, које је било припрема за Нови завјет.

У историји Новога завјета износи се, како се остварује спасење људског рода, које нам је донио Спаситељ.

1) Господ Исус Христос искупио је свијет од прародитељског гријеха. Слаби и грјешни људи нису могли да се сами спасу. Спаситељ свијета је тај гријех примио на себе, страдао је и умро на крсту умјесто људи, и измирио их с Богом.

2) Господ Исус Христос дао је људима Своју науку и показао им примјером, како треба да живе. Сваки човјек треба да заслужи спасење. То ће пак постићи, ако живи по науци и примјеру Исуса Христа.

Христова наука је Нови завјет или нови савез између Бога и људског рода. То је потпуно откривење Божје воље.

3) Господ Исус Христос је установио Своју цркву, којој је повјерио задатак да настави Његово дјело спасења. Само у Христовој цркви и помоћу ње може се постићи спасење.

Према томе предмет историје Новога завјета је спасење људског рода Христовим радом и науком, Христовим страдањем, а преко Христове цркве.

Подјела историје Новога завјета

Вријеме Новога завјета траје и данас и трајат ће све до другог доласка Господа Исуса Христа.

По времену историја Новога завјета дијели се на пет дијелова.

I. дио. Живот Исуса Христа до 30 година. — Ту се најприје износи живот Богородице и потом живот Исуса Христа прије него што је почео Свој јавни рад. За то вријеме Исус је растао и напредовао у премудрости и доброти. То је вријеме припремања.

II. дио. Наука и рад Исуса Христа. — Послије крштења Исус је у току три године и четири мјесеца проповиједао и примјером и чудима потврдио Своју науку, коју су Његови апостоли и ученици памтили и записали. То је вријеме проповиједања.

III. дио. Посљедњи дани земаљског живота Исуса Христа. — Ту се описује страдање и смрт Христова, Његово васкрсење и вазнесење, чиме се нарочито потврдило, да је Он Син Божји. То је вријеме страдања и славе Христове.

IV. дио. Историја хришћанске цркве. — По заповијести Христовој Његови апостоли и ученици и њихови насљедници ширили су Његову науку међу свима народима и умножавали број Христових сљедбеника, који сачињавају хришћанску цркву. То је вријеме ширења хришћанске цркве, које се наставља и данас.

V. дио. Историја српске цркве. — Српски народ је имао срећу да по доласку на Балканско полуострво прими Христову науку, и да се, нарочито заслугом светога Саве, образује Српска православна црква. Српски народ је бранећи своју вјеру подносио највеће жртве и остао вјеран својој цркви у несрећи као и у орећи. Вјера му је помогла, да се сачува од пропасти, да поврати слободу и да постане културан народ. То вријеме траје и данас, и може се назвати служба српског народа Христовој вјери.