Истамбул
| Истамбул Писац: Јован Илић |
Истамбул
Пријесто св'јета паде,
Потоком крв се лије,
Над тобом бл'јед се мјесец вије,
Стамболе граде!
К Софији цркви шеће
Мусломан клети,
Халед пророков мач свети,
Гордо се креће.
И ста помаман пред олтаре
На б'јесном хату,
У сјајном трепти зраку,
Махомед силан царе.
Бојно му копље сија:
»Један је Бог!« викну,
И б'јесан цикну,
Ко љута змија.
»Ил Алах!« глас се ори,
Диже се хука, бука,
Од силног звука,
Јекнуше Божји двори.
Потамње крст часни,
Падоше кандила света,
Зан'јеми радост св'јета,
Анђелски хор красни.
И наста мрак тавни,
Заигра враг,
Синак му сједе драг,
На пр'јесто цара славни',
И гордо пружа прстом,
Љута змија!
Бојно му копље сија,
Над часним крстом.
Облаци тавни лете,
Муња с'јева,
Небесни хор пјева,
Пјесме свете:
»Ти газиш крст часни, о звјере!
Тако ће те згазит Бог!
Згазит ће демона твог,
Пророка лажне вјере.
Над твојим гробом клетим,
Ко зв'језда јасна,
Софија, црква красна,
Засјаће крстом светим.
И слово свето,
Појат' ће: алилуја !
Алилуја!
Тебе ће нестат псето !«
Напомене уреди
- Ова песма издата у: I и II рукопис ; С. К. Задруга, књ. 17.
Извори уреди
- Јован Илић: Целокупна дела, страна 263 - 265 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|