* * *
[Има мајка једну ћеру, једину]
Има мајка једну ћеру, једину,
па гу дава за Илију бекрију.
Она неће за Илију бекрију,
она 'оће за Илију делију.
У Илију зла свекрва — маћија, 5
па гу прати у недељу на жетву.
Отуд иде млад Илија на коњу,
на рамену нова торба без хлеба,
у руке му нови крчаг без вода.
„Помоз' богу, млада дево-невесто!” 10
Не пита гу’ ел је гладна, 'ел жедна,
но гу пита кол'ко је пожњела.
„Пожњела сам седамдесет седам снопа."
Он гу удри гвозден штапом по леђа,
она њега оштрим српом по врату, 15
па му скиде русу главу у рамена.
„Бог те уби, млада дево-невесто,
што ми скиде русу главу с рамена?”
|
|
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
- Драгослав Антонијевић, Алексиначко поморавље, Српски етнографски зборник - Живот и обичаји народни, књ. 35., Српска академија наука и уметности, Београд, 1971., стр. 229.