Имам дику, лепу у облику
Имам дику, лепу у облику,
Да га нема у свом Ујвидику;
Како шеће, како плећи креће,
Чудо, срце што ми пући неће!
Коса му је кита ибришима,
Очи су му два драга камена,
Обрвице — с мора пијавице,
Трепавице – крила ластавице,
Сред образа румено ружице,
Уста мала – кутија шећера,
Ситни зуби — два низа бисера,
Кад говори, канда голуб гуче,
Кад се смије, канда сунце грије,
Беље су му руке од рукава,
Слађа су му уста од шећера —
Бели руку, па танак у струку.
Извор
уредиСтеван Бошковић. 1862. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 65-66.