Имала мајка немала
Имала мајка немала (народне песме из Великог Извора). Песме забележио Сергије Калчић. 11/1971, бр. 2, стр. 46-53.
- Имала мајка немала
- Покрај покрај Радо
- Најмило
- Цене ле
- Ја доди либе
- Елено снао (Жетварска)
- Либе коприване
- Котлите дзркат мамо
- Сношти вечер
- Свадбарска (Пева се када младу уводе у кућу)
- Иди си иди дангубо
- Ја попеј Вело велкова (Жетварска)
- Леле Радо бела Радо
- Побољала са невјаста
- Удри в' крај невјасто (Пева се кала се окопава кукуруз)
- Доди ми доди Цојле (Пева се на седељкама)
- Доди ми либе, побрзај
- Моми ђаволе
- Дилбер невјасто
- Горо ле горо зелена
- Проклета Радо
- Убава Стана
- Кметува Лазар, кнезува
- Стојан и Драгана
- Крава Мурдана
- Ђорђе грозниа
- Шанко и Бонка
- МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ
Напомена
уреди Велики Извор, једно од најстаријих а уједно и једно од највећих насеља (све до половине XIX века веће и од Зајечара) у Тимочкој Крајини, представља за себе једну посебну етнографску целину. Оно има свој фолклор, своје обичаје и свој „језик“ и разликује се од осталих у овм делу источне Србије.
Великоизворци имају и своје сопствено бзгато народно стваралаштво на свом дијалскту које до данас није забележено (осим М. Станојевића који је изгледа у Извзру забележио само песму „Ђурђевданска жртва"). Народне песме још увек живе, и данас их певају не само стари већ и млади. Млади певају данас само лирске песме и углавном оне које се певају уз игру или оне које се певају неком пригодом (за време жетве, свадбе и сл.). И народне игре су типичне, „изворске", играју се само у Извору, али се оне више не негују и играју их само старији.
Песме забележио Сергије Калчић.