Из Дрине

Из Дрине Писац: Јован Јовановић Змај

Питају се птице подринице:
„Чије местве леже покрај Дрине,,
Чији в’јенац брзом плови Дрином,
Што га вали нису прогутали?“
Прозборише рибе ћуталице:
„То су местве Гојкове невјесте,
Што му мајка даде за недрага;
И в’јенац је са њезине главе,
Мрзак њојзи, па мрзак и Дрини; —
Л’јепа Пава сад у води спава,
Милије јој у води лежање,
Нег у свили на недрагој руци.
Ваша Пава кȃ анђелак спава,
Била ваша, од јутрос је наша —
Ми је амо недрагом не дамо;
Љубимо јој косе расплетене,
Боље смо јој од немајке њене.“

Извор

• Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 356

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.