* * *
[Изиш'о пришт у ливаду]
Изиш'о пришт у ливаду
и три га девојке чувају,
једна слепа, друга глува, трећа нема,
дође курјак те га однесе у црну гору,
па та тури под трулу крљу[1] 5
да трули ки трула крља;
да црни ки црна гора.
Усту! Шта ћеш ту!
— Ни слепа виде, ни глува чу, ни нема прозбори. —
|
|
Певач, место записа и напомена
Бајање од „злика" „благе бољке" и „намере" казивала ми је баба Станија Нешић из Драгоцвета.
Референце
Извор
- Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 13, 1938.; Момировић, Петар: Бајање у нашем народу, стр. 80.
