Издајство попа Копривице и погибија 12 Црногораца у Бањанима (1737 г.)
Мала се је чета подигнула,
Са врх Цуца од села Трњина,
Чета мала од дванаест друга;
Пред четом је Рогановић Јово,
Са рођаком Пејом Марковићем: 5
Пође чета уз Ерцеговину:
Ријечане чета прелазила
Ријечане и Велимје равно,
Па их ето право у Бањане.
У Бањане чета починула, 10
У Јовова Богом побратима
Побратима попа Копривице.
Радосно је попе дочекива;
(Ал притворно, да га Бог убије)
Даје свима пива и јестива; 15
Кријућ’ шаље евоје поклисаре,
Да докажу Бегу Љубовићу:
Да с’ у њега дошли Црногорци;
Рогановић Јово из Трњнна,
Са рођаком Пејом Марковићем, 20
И са њима десет Трњињара;
„Него хајде Беже Љубовићу!
„Да осветиш аге и бегове,
„Које су ти они погубили
„Четујући уз Ерцеговину!“... 25
Хитро Беже на ноге скочио,
Собом узе стотину Турака:
Па се крену у Бањане равне;
Прије зоре до куле стигоше
И бијелу опколише кулу!... 30
Чета трудна спава на дворове
Јер се чета издаји не нада.
Тад се диже попе Копривица,
Те с четника узеше оружје,
И сакрише у бијелу кулу, 35
Да с’ немају са чнме бранити.
Чета спава, за то и не знава.
Тад се кула напуни Турака
Притискоше људе у спавању:
Сви скочише сањиви од спања 40
Да се лате својега оружја,
Ад’ оружје њихно сакривено
И издаја њима учињена
Од Јована Богом-побратима!
Кад то виђе Рогановић Јово, 45
Зачуди се што се учинило,
Па дозива свога побратима:
„Побратиме ђе нам је оружје!
„Да нас живе не хватају Турци!
Зове Јово, поп се не одзива, 50
Но се крије црн му образ био,
Крије себе а крије оружје,
У то доба навалшпе Турци;
Ухватише дванаест јунака,
Па свијема савезаше руке, 55
А кад виде Рогановић Јово,
Када виђе, да су погинули,
Везан зове попа побратима:
„Побратиме, црн’ ти образ био!...
„Дођи к’ мени одреши ми руке!“... 60
Но се попе одазват’ не хоће,
Опет зове Рогановић Јово:
„Побратиме, црн’ ти образ био!...
„А ти пусти Марковић Вукоту,
„Јер су њему на дом остануле, 65
„Девет својих милијех сестара,
„Девет сеја, девет кукавица
„И десета остарела мајка,
„Међу њима мушке главе нема!“...
Тада попе изведе Вукоту, 70
Одријеши њему б’јеле руке,
Па га држи попе уза себе.
Тад’ запјева Рогановић Јово,
Са рођаком Пејом Марковићем:
„Мајке наше, нам се не надајте!... 75
„Сеје наше не веселите се!...
„Љубе наше, ви се преудајте!...
И још они пјевати хоћаху,
Него Турци више не дадоше.
Када виђе Марковић Вукота 80
Своју милу браћу посјечену,
Тад овако јунак проговара:
„Нек остане самохрана мајка
„И нек’ плачу све девет сестара.
„Ја се дома повратити нећу!“... 85
Па извади ножић од појаса.
Па удари попа у прсима,
И доста га тешко обранио,
Па овако њему бесједио:
„Авај попе, црн’ ти образ био!... 90
„Што издаде браћу Црногорце!...
„Зар се тако држи побратимство!?“...
Још Вукота говорити шћаше,
Него Турци внше не дадоше,
Већ н њему главу одсекоше. 95
Тад полеће гавран тица црна,
Са крваве из Бањане куле,
Баш са куле попа Копривице,
И долеће у село Трњине
На Јовову пребијелу кулу. 100
Гавран граче на бијелу кулу,
Гавран граче, никад не престаје,
Зачула га остарела мајка,
Харамбаше Рогановић Јова,
Па овако она проговара: 105
„О гавране, тицо злослутницо!...
„Зашто грачеш ти на нашу кулу?
„Да ми није погинуо Јово?!...
„Четујући уз Ерцеговину!...
„Ево има два мјесеца дана, 110
„Одкако је у чету пошао,
„И одвео неколико друга,
„Да сијече аге и бегове,
„А плијени коње и волове!...
Гавран гракну и’ онда одговара: 115
„Бог ме ти је погинуо Јово,
„И његово свеколико друштво,
„Издаде их попе Копривица,
„Са рођаком Ћетком Мирковићем,
„Издало их љето и године!“... 120
Кад зачула то Јовова мајка,
Проли сузе низ старачко лице,
Па дозива до два мила сина,
Рогановић Баћа и Мргуда,
Овако им мајка проговара: 125
„Чујете ли моја ђецо драга;
„Јова су нам погубили Турци;...
„И његово друштво свеколико,
„Издаде их попе Копривица,
„Са рођаком Ћетком Мирковићем, 130
„Но ако сте ђеца Роганова,
„Покупите једну чету малу,
„Осветитс ви брата вашега,
„Јер срамота веља би вам била,
„Да остане јунак не освећен, 135
„Волија бих и без вас остати,
„Него браћу да не осветите!“...
Кад то зачу Каћо и Мргуде,
Глас дадоше у село Трњиие,
Покупише једну чету малу, 140
Чету малу од тридесст друга,
Пође чета у Ерцсговину,
Не да бије изјелице Турке,
Но да тражи попа Копривицу,
Са рођаком Ћетком Мирковићем! 145
Дође чета у Бањане равне
До на кулу попа Копривице;
Па под кулом чета починула:
Мргуд зове Ћетка Мирковића,
Баћо зове попа Копривицу: 150
„Ђесте к...! Брацке издајице!...
„Изидите пред бијелу кулу!“...
Кад глас зачу Ћетко Мирковићу
Он изиде пред бијелу кулу;
А кад виде да су Црногорци, 155
Стаде бјежат’ што боље могаше,
За њим трчи Роганов Мргуде
Јуиак зоран ка бијела вила,
Јатагана носи у рукама
Па он стиже Ћетка Мирковића, 160
Колико га лахко ударио,
На двије га поле раздвојио!...
Тад и Баћо у кулу скочио,
Те и попу главу посјекао!...
Тад се чета дома повратила 165
Здраво пошли, здраво се вратили
А своју су браћу осветили!!!....
