Мајко божја красна,
царица си власна;
анђели те дворе,
человјеци моле
буди /Деси/ у помоћи 5
и дању и ноћи;
са /Десе/ скини
наметнуте чини,
што злотвори наметнуше,
/Десино/ тијело побољеше. 10
Ко гођ тако 'оће,
сукрати му злоће;
света божја мати,
силе му прекрати.
Народне пјесме, пословице и слике из живота и обичаја Срба на Кордуну. Књ. 2, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1987., стр. 116.