◄   ТРЕЋА ПОЈАВА ЧЕТВРТА ПОЈАВА ПЕТА ПОЈАВА   ►

ЧЕТВРТА ПОЈАВА

БРАНКО И ШТАНЦИКА

БРАНКО: Ви немате право што ту сироту Милицу не волите! То је врло добро девојче!
ШТАНЦИКА: Добро је, и то је истина; али и госпођица Савета има у себи све оне дражи које би заслужиле чисту и искрену љубав.
БРАНКО: Да, да, и госпођица Савета је добро девојче!
ШТАНЦИКА: И ви јако грешите што се тако мало обзирете на њу.
БРАНКО: Ја? Ко вам је то рекао! Ја сам госпођицу Савету увек поштовао! Али ви, ви се не обзирете на госпођицу Милицу.
ШТАНЦИКА: Ви се варате! Ја госпођицу Милицу одавна мотрим, и могу вас уверити да она код мене стоји у великом поштовању.
БРАНКО: Да, да, само што госпођица Малчика стоји још у већем!
ШТАНЦИКА: Госпођица Малчика? Заиста не! Ја сам је истина запросио, али право да вам кажем, то је била само каприца од мене. Али и ви сте запросили госпођицу Малчику!
БРАНКО: Истина је; али ја сам то више чинио из... како да вам кажем?
ШТАНЦИКА: Маните се изговора! Ја од своје стране нећу се ни најмање срдити ако добијем кошар. Ја ћу га вама, моме искреном пријатељу, радо уступити.
БРАНКО: Хвала вам, господине! Уосталом, могло би се десити да ја добијем кошар, и онда будите уверени да се на вас нећу ни најмање срдити!
ШТАНЦИКА: Нећете имати ни прилике, јер ја сам сигуран да ће вам пружити своју руку.
БРАНКО: Видите, ја бих се опет чисто опкладио да ће за вас поћи.
ШТАНЦИКА: Она би у том случају јако погрешила, јер у мени неће наћи никада таквога мужа као што бисте ви били.
БРАНКО: Напротив, господине, ви бисте били сто пута бољи муж него ја.
ШТАНЦИКА: Не, не, то не могу допустити!
БРАНКО: Ни ја, господине! Сасвим вам искрено кажем.
ШТАНЦИКА: Знате, господине Бранко, да се ми налазимо у неком врло, врло...
БРАНКО: Врло смешном положају!
ШГАНЦИКА: Имате право! (Чује се музика.) Али игра се почела, а ја сам се ангажовао са госпођицом Милицом. Не смем пропустити игру.
БРАНКО: Ја опет са госпођицом Саветом.
ШТАНЦИКА: Журимо се! (Оду.)