[Иде чета чела намрштена]
Мома кроз гору иђаше,
црвено цвеће бераше,
и тијо гори певаше:
— Горо ле, горо зелена,
мајко ле, мајко, мајчице, 5
тако те пасле овчице,
и секла оштра секира,
партизанска чета да л’ мина,
командир Мирко пред њима?
— Синоћ је чета минала, 10
у гору чета нестала.
Пред четом Мирка немаше,
синоћ га крвник покоси,
на Дугој Луки на коси.
Српкињо, селе, цвеће набери, 15
цвеће набери, венац оплети,
венац оплети, на гроб му мети.