Иво Сењанин избавио побратима
0001 Вино пије Сењанине Иво
0002 Насред Сења града бијелога
0003 Су добрије шездесет Сењана
0004 На јадиње гувно Десанчића,
0005 Служи мајка Вида Десанчића
0006 Гологлава као мушка глава,
0007 Пошто су се понапили вина,
0008 Тада стара Иву бесједила:
0009 ”О Иване, сењски капетане,
0010 ”Ал’ не знадеш, ал’ за то не хајеш
0011 ”Ево има три године дана
0012 ”Од кад су се јади задесили,
0013 ”И сина јој Турци уфатили
0014 ”Из Малоша града бијелога,
0015 ”Метнули га на дно од тамнице,
0016 ”Да му не знам смрти ни живота.
0017 ”Него да ме разумијеш, Иво,
0018 ”Да си, Иво, ти ту запануо,
0019 ”Давно би те Виде избавио,
0020 ”Али твоје главе уграбио,
0021 ”Да не тамниш у турској тамници.”
0022 Када зачу Иво капетане,
0023 Да је мило није николико,
0024 Ема му се ино не могаше,
0025 Но устаде на ноге лагане,
0026 Па одлеће горе у планину,
0027 А за њим су шездесет Сењана.
0028 Када с четом у планину дође,
0029 Иво с четом починуо трудно.
0030 Ту по кору љеба заложише,
0031 Око Ива налазаху овце,
0032 Иво фата једно јагње црно,
0033 Пак он дере оно јагње живо,
0034 Кад Сењани оно видијеше,
0035 Сењанину Иву бесједише:
0036 ”О Иване, наша арамбашо,
0037 ”Немој дријет’ ти то јање живо,
0038 ”Да не трпи муке свакојаке,
0039 ”Но закољи како се и коље.”
0040 Сењанима Иво бесједио:
0041 ”О Сењани, моја браћо драга,
0042 ”Који неће муке поднијети,
0043 ”Да не јекне нити залелече
0044 ”Као ово лудо јање црно,
0045 ”Нек не иде самном под Малошу,
0046 ”Е ће бити муке и невоље.”
0047 Оно рече, на ноге скочио,
0048 Па довати силна џевердана,
0049 Па отиде низ планину Иво,
0050 А за њим су тридесет Сењана,
0051 А тридесет онде останули.
0052 С њима Иво низ планину пође,
0053 Док на Тису воду нагазио,
0054 Ал’ је Тиса вода устанула,
0055 Од страха се гледати не може,
0056 Носи пуста јеле и борове,
0057 А некмоли да се препловива.
0058 Тада Иво сабљу извадио,
0059 Сењанима ријеч бесједио:
0060 ”О Сењани, чујте, браћо моја,
0061 ”Који мисли одит’ по Малошу,
0062 ”Нека здраво пренесе оружје,
0063 ”Ако би му води дотакнуло,
0064 ”Вјера моја тако ми помогла,
0065 ”Ја ћу њему главу укинути.”
0066 Ријеч рече у воду скочио,
0067 А за њим су петнаест Сењана,
0068 А петнаест онде останули.
0069 Ни то брате пренијет’ не ћаху
0070 Но га вежу глави о перчину.
0071 Преко равна поља отидоше,
0072 Под Малошу граду доиграше,
0073 У Малошу под највишом кулом.
0074 Пак на врата зафирнуо Иво,
0075 Угледао педесет Турака,
0076 Сви спавају канда су поклани,
0077 И ту бјеше диздар Шабан-ага,
0078 Којино је уфатио Вида.
0079 Кад је Иво очим’ сагледао,
0080 Зове Иво мила побратима,
0081 Побратима Вида Десанчића:
0082 ”Јеси ли ми у животу, Видо,
0083 ”Гласни ми се, Бог те не убио!
0084 ”Ево тебе твога побратима.”
0085 Видо чује, озват’ се не оће,
0086 Е се јадан сјетити не може.
0087 Јопет зове Сењанине Иво:
0088 ”Побратиме, озови се, Видо,
0089 ”Ја те Богом великијем кумим,
0090 ”Ако си ми игђе у животу.”
0091 Када јадан разумио Видо
0092 Ал’ овако Видо бесједио:
0093 ”Ђе си, Иво, дошо, побратиме,
0094 ”Ђе си дошо, кости не изнио!
0095 ”Ка и нећеш ако чују Турци.”
0096 Ал’ овако Иво бесједио:
0097 ”Побратиме, Видо Десанчићу,
0098 ”Оди скочи на пенџер од куле,
0099 ”Пак ти скочи доље на земљици,
0100 ”Ми ћемо те дивно дочекати
0101 ”Баш на руке и на кабанице.”
0102 ”Не шали се, Иво побратиме,
0103 ”Ја се јадан ни маћи не могу,
0104 ”А камо ли да низ кулу скачем,
0105 ”Но су мене Турци приковали
0106 ”У живоме гвожђу жестокоме,
0107 ”И моје су ноге савезане,
0108 ”Нека ноге ма и б’јеле руке
0109 ”А на грло броја се не знаде,
0110 ”Ја се јадан ни шенут’ не могу,
0111 ”Јер ме љуто гвожђе претргнуло.”
0112 Ма му јопет Иво бесједио,
0113 И Вида је тешко прекорио:
0114 ”Авај Видо, женска опрегљачо,
0115 ”А камо ти, Видо, прва снага.
0116 ”Ја сам мнио да си бољи јунак,
0117 ”Него сјекни снагом и животом,
0118 ”А прекини синџир гвожђе љуто.”
0119 И јошт га је боље прекорио.
0120 Кад је јадни разумио Видо,
0121 Сјекну Видо снагом и животом,
0122 И прекину синџир-гвожђе љуто,
0123 Пак се јадан подуфати Видо,
0124 Да искочи на пенџер од куле,
0125 Ема богме искочит’ не мога,
0126 Јер је пуста превисока кула.
0127 Стаде клепат’ синџир-гвожђе љуто,
0128 Тад се добро препануо Видо,
0129 Да не бише то дочули Турци.
0130 Па се опет разабрао Видо,
0131 И искочи на пенџер од куле,
0132 Пак је оба ока зажимао,
0133 Пак се спушта низ пенџер од куле.
0134 Сењани га дивно дочекаше,
0135 Прве ноге него добра глава.
0136 Кад Сењани Вида доватише,
0137 Побјегоше пољем широкијем,
0138 Док на ладну воду долазише.
0139 Кад дођоше Тиси води ладној,
0140 Ево муке и невоље тешке,
0141 Да чекају чекати не смију,
0142 Да преплове пловити не смију,
0143 Ере ће их вода потопити.
0144 Тадер пусте сабље повадише,
0145 С’јеку Виду око нога гвожђе,
0146 Те га једва гвожђа литросаше,
0147 Али бритке сабљ поломише,
0148 Гвожђе с грла никад не могоше.
0149 Стаде клепет’ синџир-гвожђе љуто,
0150 Оно зачу диздар Шабан ага
0151 Су његово педесет Турака,
0152 Па педесеткоња доватише,
0153 Одлећеше пољем широкијем;
0154 Таман Турци на крај воде до’ше,
0155 А Сењани воду испливаше,
0156 Убише се огњем из пушака.
0157 Ево муке и невоље тешке,
0158 Е Сењани плећа обратише,
0159 Турци ладну воду препловише,
0160 И на поље равно изљегоше,
0161 Утекоше Сењани јунаци,
0162 Утекоше жалосна им мајка,
0163 А јаднога Вида оставише.
0164 Ма га јадна не оставља Иво,
0165 Но га носи једно почивало,
0166 И друго га носи почивало,
0167 Ма се треће носити не даје,
0168 Јер га клети пристигоше Турци,
0169 Него паде на зеленој трави,
0170 Побратиму Иву бесједио:
0171 ”Побратиме, ако Бога знадеш!
0172 ”Бјежи, брате, не изгуби главе.
0173 ”Ал’ ме зачуј, побратиме Иво,
0174 ”Приђ’ но почнеш бјежат’ уз планину,
0175 ”Окини ми са рамена главу,
0176 ”Понеси ми главу пред Сењане,
0177 ”Да ме жива не застану Турци,
0178 ”Ере ће ми муке задавати.”
0179 Када јадни разумио Иво,
0180 Пак својега ножа повадио,
0181 И оба је ока зажимао,
0182 Троструке га сузе ударише,
0183 Те он ману са својијем ножем,
0184 Јадном Виду да ос’јече главу,
0185 Ема Иву Бог и срећа дала,
0186 Прес’јече му на грло синџира,
0187 А б’јела му не затече мјеса,
0188 Синџир тешки на долину баци,
0189 Пак се јадан окопирка Видо,
0190 Стаде бјежат’ пољем широкијем.
0191 Ема бјежат’ јадан не могаше,
0192 Ере га је гвожђе претргало.
0193 Ма се једно одвојило Туре
0194 На вранчића коња големога,
0195 Обадвјема да пос’јече главу.
0196 Кад је тужни сагледао Иво,
0197 Да се близу Туре примакнуло,
0198 Од образа зажди џевердара,
0199 И погоди оно силно Туре,
0200 Посред паса ђе не даје гласа.
0201 Туре паде, а Иво припаде,
0202 Уграби му главу и оружје,
0203 И његова дора дебелога.
0204 Коња даде Десанчићу Виду,
0205 А оружје себи уздржао.
0206 Па говори Десанчићу Виду:
0207 ”Бјежи, Видо, мили побратиме.”
0208 Ма се друго одвојило Туре,
0209 Да он Иву посијече главу,
0210 Не даде му пушку напунити.
0211 Ема Иву Бог и срећа дала,
0212 Турска пушка пуна се намјери,
0213 Турској пушки даде огањ живи.
0214 Пуче пушка, погоди Турчина
0215 У повије међу очи двије,
0216 На четворо раздвоји му главу.
0217 Туре паде, а Иво припаде,
0218 Уграби му дора дебелога,
0219 За оружје не шће ни гледати,
0220 Па се сила баци на бијеса,
0221 Он утече пољем широкијем,
0222 И брзо је Вида пристигнуо,
0223 Ере Виде бјежат’ не оћаше,
0224 Чекајући побратима свога.
0225 Утекоше планином зеленом
0226 Како црне тице ластавице,
0227 У планину стигоше Сењане,
0228 Здраво Сењу своме отидоше,
0229 Здраво по’ше, весела им мајка!
0230 Њима мајка, а нама дружина.
