Ивањица лан сејала

Ивањица лан сејала.
Ивањица коледица
Мила снаха тог Купала.
Лан сејала и обрала.
На Спасовдан посијала
На Видов дан видила га
На Видов Дан и обрала.
И обрала и топила.
И тошила потопила,
Осушила очупала,
На ивањску красну вечер,
Гребенала и кувала.
Опрела га и сновала.
Основала и навила,
И увела у те ните,
И откала на разбоја,
Изаткала га избелила
На Ивањске те вечери,
Скроила га и сашила
На Ивањске те вечери.
И обукла на Ивана
На Ивана млада бора
Млада бора Колед бора
Мила сина Купалова,
А Купала умрлога,
Обилија мила бора.
Па је носи до Бадњака
И Божића Сварожића.
Тог божића млада бора
Сварожића мила сина.
Ивањица пауница!
Beнцима се накитила
Од ивањска рујна цвета
И петрањска плаветнога
У колу је подскакала,
Преко ватре прескакала
Сухе лиле припалила
Да нам стока буде здрава
Та говеда и те овце
Ти јарићи и јагањци.
Доратасти вељи коњи
Што но носе те јунаке
Миле борце Триглав бора
Триглав бора те Троице
Вишњег бога Створитеља
Јаког Живе рушитеља
И Брањања Бранитеља.

Извор

М. С. Милојевић. 1869. Песме и обичаи укупног народа србског. Обредне песме. Државна штампарија: Београд. стр. 5-6.