[Зора зори, д’н се бели]
Зора зори, д’н се бели,
т’нка Стана јоште спије.
Мајка си гу брго буди:
„Диг’ се, диг’ се, ћерко Стано,
Турци село испунише.“ 5
Затворише т’нку Стану
у амбари, у пченицу.
Ухватише Турци мајку.
„Море мајко, Станин’ мајко,
куде ти је твоја Стана?“ 10
„Море Турци, клети Турци,
умрела је моја Стана.“
Уватише јадну мајку,
извртеше обе очи.
Уватнше Турци татка. 15
„Море татко, Станин’ татко
куде ти је твоја Стана?“
„Море Турци, клети Турци,
умрела је моја Стапа.“
Уватише јадног татка, 20
одсекоше обе руке.
Уватише младог брата.
„Море брате, Станин’ брате,
куде ти је сестра Стана?“
„Море Турци, клети Турци, 25
умрела је сестра Стана."
Уватише јадног брата,
одсекоше обе ноге.
Уватише њојну снашку.
„Мори снао, Станин снао, 30
куде ти је твоја з'лва?
„Море Турди, клети Турди,
умрела је моја з’лва.“
Уватише Станин снаву
да ву сечев русу косу. 35
Проговара Станин снава:
„Море Турди, силни Турди,
у амбари моја снава,
у амбари, у пченицу.“
Ухватише клети Турци, 40
уватише т’нку Стану,
уватише, одведоше.
Мајка су гу жално жали:
„Мори ћерко, мила Стано,
снагу немам да те отнем, 45
очи немам да те гледам.“
Татко си гу жално жали:
„Мори ћерко, мила Стано,
руке немам да те отнем.“
Сестру брат си жално жали: 50
„Мори сестро, мила сестро,
мила сестро, т’нка Стано,
ноге немам да потрчим,
ноге немам да те отнем.“
