Змај Деспот Вук и Злота Протопопа
0001 Књигу пише Злота Протопопа,
0002 Пак је шаље у Будима краљу:
0003 ”Ој, Бога ти, од Будима краљу,
0004 Сутра да ми на мегдан изиђеш
0005 Ел’ да пошљеш кога од Мађара
0006 Да за тебе на мегдан изиђе;
0007 Чекаћу те одсад за три дана,
0008 Пак ако ми ти изићи нећеш
0009 Нит’ послати кога на мегдана,
0010 Ти се нећеш наностити главе!”
0011 Књигу гледи од Будима краљу,
0012 Књигу гледи, грозне сузе рони.
0013 Питала га госпоја краљица:
0014 ”Господару, од Будима краљу,
0015 Откуд књига, од кога ли града,
0016 Од кога ли српског господара?
0017 И досад су књиге долазиле,
0018 Али ниси проливао суза!”
0019 Ал’ беседи од Будима краљу:
0020 ”Није књига ни од каква града,
0021 Ни од каквог српског господара,
0022 Већ од курве Злоте Протопопе,
0023 Који мене на мегдан изива –
0024 Ели да му на мегдан изиђем
0025 Ел’ да пошљем кога од Мађара;
0026 Али ево туге и невоље,
0027 Од Мађара нигде никог нема
0028 Ко б’ изиш’о за ме на мегдана!”
0029 Ал’ беседи будимска краљица:
0030 ”Господару, од Будима краљу,
0031 Књигу пиши Купинову славном,
0032 У столицу Змај-Деспоту Вуку,
0033 У књизи га овако поздрави:
0034 ,Ја сам тебе одранио, сине,
0035 Одранио и однеговао
0036 До коњица и до сабље бритке,
0037 Парче сам ти поклонио Сремна
0038 И још ћу ти поклонити, сине,
0039 Равну Бачку и Фрушку планину
0040 Да населиш по њој монастире,
0041 Да остане спомен после тебе,
0042 После тебе, после мене, сине –
0043 Дођи мени бити у невољи
0044 И изиђи за ме на мегдана,
0045 Те погуби Злоту Протопопу!”
0046 Књигу пише од Будима краљу,
0047 Па је шаље Купинову славном,
0048 На колено Змај-Деспоту Вуку:
0049 ”Ја сам тебе одранио, сине,
0050 До коњица и до сабље бритке,
0051 Парче сам ти поклонио Срема
0052 И још ћу ти поклонити сине,
0053 Равну Бачку и Фрушку планину
0054 Да населиш по њој монастире,
0055 Да остане спомен после тебе,
0056 После тебе, после мене, сине –
0057 Дођи мени бити у невољи,
0058 Погуби ми Злоту Протопопу!”
0059 Књигу гледи Змај Деспоте Вуче,
0060 Књигу гледи, па се гротом смеје,
0061 Па отиде у подруме доле,
0062 Па беседи Ждралу од мегдана:
0063 ”Давор, Ждрале, давор, добро моје,
0064 Можеш ли се у се поуздати,
0065 У себека и у ноге своје,
0066 Да одемо данас у Будима?”
0067 Ждрале мучи, ништа не беседи,
0068 Белу пену преко себе баца.
0069 Оправља га Змај Деспоте Вуче,
0070 Па док метну ногу у ’зенгију,
0071 Али Ждрале на по пута б’јаше;
0072 Кад се Вуче на коња извуче,
0073 Али Ждрале под Будима дође.
0074 Изишла је силна Мађарије
0075 Да они гледе од Срема витеза,
0076 Ал’ се јуанк не да ни гледати,
0077 Већ под Будим копље ударио,
0078 Код копља је шатор разапео,
0079 Бео шатор од бијеле свиле,
0080 За копље је Ждрала привезао,
0081 Па с’ под б’јели шатор заклонио.
0082 Кад је чуо од Будима краљу,
0083 На лаке је ноге ускочио,
0084 Пред Будима града ишетао
0085 До бијела шатора Вукова,
0086 Ждрала грли, Змај-Деспота љуби,
0087 Пак га води к себи на вечеру.
0088 Кад ујутру бео дан освану,
0089 Дан освану и ограну сунце,
0090 Ишетала Злотиница млада,
0091 Ишетала пред б’јеле дворове,
0092 Па угледа бијела шатора,
0093 Пред шатором Змај-Деспота Вука –
0094 Црни му брци пали по рамени,
0095 Трепавице по образи бели,
0096 А обрве по очима чарним,
0097 А ширина лијеђа његови,
0098 Кад се мери, пол’ другог аршина.
0099 Па улази Злотиница млада
0100 У дворове Злоте Протопопе:
0101 ”Зла ти срећа, Злота Протопопа,
0102 Зла ти срећа, а горе ти било,
0103 Какав јунак под Будима дође –
0104 Црни му брци пали по рамени,
0105 Трепавице по образи бели,
0106 А обрве по очију чарним,
0107 Леђа су му као кућна врата!”
0108 Њој беседи Злота Протопопа:
0109 ”Не бој ми се, Злотинице млада,
0110 Није оно јунак од мегдана,
0111 Већ је оно сремачко копиле,
0112 Данас ћеш му с’главом играти
0113 Као јагње о Ђурђеву дану!”
0114 То изрече Злота Протопопа,
0115 То изрече, па на ноге скочи
0116 И опреми свога коња ђогу,
0117 Па отиде под Будима града,
0118 До шатора Змај-Деспота Вука,
0119 Па он виче Змај-Деспота Вука:
0120 ”Ајд’ на мегдан, сремачко копиле,
0121 Да ми витке сабље огледамо!”
0122 Кад то зачу Змај Деспоте Вуче,
0123 На Ждрала свога усједнуо,
0124 Сам буздован у руке узео,
0125 Па повика Змај Деспоте Вуче:
0126 ”Удри, море, Злота Протопопа,
0127 Пред тобом је сремачко копиле!”
0128 Потеже се Злота Протопопа,
0129 Потеже се тешким буздованом
0130 Да удари Змај-Деспота Вука,
0131 Ал’ то Вуче дочека у руке,
0132 Па с’ потеже истом топузином,
0133 Па удара Злоту Протопопу –
0134 Како га је лако ударио,
0135 Трипут га је коњем преметнуо,
0136 Па састиже, па одсјече главу,
0137 Пак је метну коњу у зобницу,
0138 Однесе је од Будима краљу,
0139 Па он оде своме белом двору
0140 И накити Фрушку монастир’ма.
