Змај Ј. Јовановићу (Осман Ђикић)

Змај Ј. Јовановићу Писац: Осман Ђикић

* * *

        ЗМАЈ Ј. ЈОВАНОВИЋУ

Ти, што дичном српском роду
Зажди лучу св’јетла плама,
И уздиже српску славу
Слатким звуком у пјесмама;

Ти, што скиде зв’језде сјајне
Са површја небескога,
И расв’јетли себи путе
До Парнаса — рода свога.

Здрав нам био!... Син кршева
И гудура, мрачних гора,
Херцегове земље сјетне,
Земље бола и вихорâ —

Прислушкујућ твоје пјесме,
Што их пјева коло вила,
Кад се браћи једнокрвној
Јавља свјетлост — слога мила —

Теби кличе: Бог ти дао,
Па бијела твоја вила
Опјевала српску славу,
Славу, што је некад била!

---

Извор

• Осман Ђикић:Сабрана дјела, Свјетлост, Сарајево, стр. 69.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Осман Ђикић, умро 1912, пре 112 година.