Злочини у Грачацу

Саопштење БР. 22.
Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и његових помагача

Дана 14. априла 1941. ушла је италијанска војска у Грачац. Под заштитом италијанске војске долазе и усташе, те успостављају усташки стан.
Усташки стан у Грачацу састојао се од гимназијалаца из Госпића и сеоских младића из Перушића (сви између 17 до 22 године) укупно њих око 18. те Грачачких кољача Дошена, Измаиловића, Анте Павичића, а из Госпића двојице браће Бален и Наглића, све под водством "повереника" Габеле Шикића млађег.

Крајем маја 1941. на очиглед италијанске команде места у Грачацу усташе су по Грачацу и ближој околици похапсили око 80 најистакнутијих наших грађана, међу њима српско православног проту Мандића, лекара др. Вељка Торбицу, опшинског благајника Проку Лалића, официјала котарског суда Стеву Гачешу и друге.

Ухапшене су одвели у усташки стан и мучили их свакојако. Проти Мандићу старцу од преко 60 година чупали су и палили браду и косу, резали лице са ножићима за бријање, те му изломили удове испребијали га тако, да су га касније у камион морали унијети у шаторском крилу, јер је био тако изломљен, да га се на рукама није могло носити. Након тога су га зверски убили. Врисак и запомагање жртава чуо се из усташког стана особито ноћу. Не могу спавати од јаука мучених. Но италијанска окупациона војна власт ништа није предузела да се ово дивљање усташа заустави.

Овако измучене ухапшенике одвезли су усташе камионима на очиглед италијанских официра. Ове ухапшенике усташе одвозе до Метка, до т.зв. Плантажа и ту су их опет мучили. Лекару др. Торбици исекли су кожу на прсима и под њу гурали сол, огулили му кожу с главе (скалпирали га) и коначно му живом извадили срце. Након тих мучења убијају те људе, а неке још живе бацају у бездан. Италијани за све то знају, али не спречавају усташе, чак шта више Италијани за све то знају, али не спречавају усташе, чак шта ви-ше италијанска војска под претњом смртне казне одузима становништву оружје, а онда у јулу 1941. год. напушта Грачац и голоруки народ предаје усташама. Усташки стан сели се у кућу убијеног проте Мандића. Подрум те куће постаје мучилиште за Србе, мушкарце и жене, нејаку дјецу и старце, из Грачаца и околице. Живима копају очи, режу уши, носове и језике, кидају ремење са леђију, пребијају удове, све их пале. Врше силовања и над дјевојчицама од 12 год. и на старицама од 60 и 70 год. Тако је 17 усташа силовало 60 годишњу старицу Даринку Угрица из Грачаца, а затим су је живу резали и коначно убили.

Љешине, а неке још и живе, из усташког стана возио је на колима Анте Тиљак из Тиљковог гаја крај Грачаца, па их онда бацају у бездане у грачачким барама, од којих бездана најпознатији је Тучић. Неке су закопали, ни пуни педаљ испод земље, у врту куће, гдје се налазио усташки стан. Рачуна се, да су усташе тако, у самом усташком стану, побили око 400 особа.
Истовремено усташе из Грачачког усташког стана обилазе околна српска села и заселке, пљачкају, пале и убијају све, мушко и женске, старо и младо, што није успјело на вријеме побјећи у шуму.

У селу Штикади, пошто су из тог села побрали и након мучења, побили све мушкарце, који нису успјели побјећи, једног су дана поbrали жене и дјецу, њих око 100, одвели их на баре, крај самог села, те их присилили да сами себи копају гроб.
Затим су их све побили крамповима, лопатама и колцима, те их побацали у те јаме. Само из тог села побијено је тада око 400 особа.
Талијанска војска налази се посвуда наоколо осигурава и потстрекава, те мирно посматра све ово дивљаштво.

Ово усташко дивљање трајало је до 27. јула 1941. кад су Грачац напале прве партизанске групе. Усташе су тада сви побјегли.
Претсједник у.з. Ст. Цаница Опачић пуковник у.р.