Злосретност

0001 Вино пије Бошковићу Раде,
0002 кад се рујна напојио вина,
0003 таде Раде ријеч бесједио:
0004 "Ах да би ме не родила мајка!
0005 Е ја чету покупити нећу,
0006 чету малу седам-осам другах,
0007 а водићу чету на Пипере
0008 не би л’ брата мога осветио,
0009 брата мога Лаку Вуланова,
0010 на божу га вјеру посјекоше."
0011 Оно рече, од земље скочио,
0012 ево другах купи седам-осам,
0013 а све ћу ти по имену казат:
0014 од Дола је Павићевић-Јанка
0015 и сокола Радуловић-Вука,
0016 од бијела Фрутка на крајини
0017 отле зове Николића Креја,
0018 од Велета села питомога
0019 и Стојана зовијаху кнеза,
0020 а од малог села Бујурића,
0021 отле зову Бујурића Станка.
0022 Па кад Раде чету окупио,
0023 од ш четом низ Бјелопавлиће,
0024 у Пиперску гору уљегоше,
0025 но је њима срећа лоша била,
0026 е се Турци стају и Пипери,
0027 на Брестицу, на воду студену.
0028 Ево друмом Пипери пролазе
0029 око сабје Шиша Петровића.
0030 На ту војску удрит не смијаху,
0031 но им један бјеше заостао,
0032 добар јунак, Макочевић-Бојо,
0033 неко вели: "Да му ударимо!"
0034 Неко вели: "Да му не удримо!
0035 Е је Бојо рода сиротнога,
0036 а јунак је добар на крајини."
0037 Но не вели Бујурићу Станко,
0038 од образа пали џевердана,
0039 погодио Макочевић-Боја.
0040 Утекоше преко Студенога,
0041 ал’ то чуше Турци и Пипери,
0042 пристигоше ону чету малу,
0043 убише се прахом и оловом.
0044 Пуче једна пушка од Тураках,
0045 од Тураках оли од Пиперах,
0046 и удари Бошковића Рада,
0047 низ пушку му лишан понесао,
0048 а с нишаном око на затиљак.
0049 Паде Раде у зелену траву,
0050 но узе га Николићу Крејо,
0051 на јуначка плећа г’ унесао.
0052 Пак је друга пукла од Пиперах,
0053 од Пиперах оли од Турках,
0054 и погоди Креја Николића,
0055 ал’ упије Николићу Крејо:
0056 "А Стојане Милутиновићу!
0057 Немој мене оставити ође,
0058 да ми Турци посијеку главу,
0059 али Турци, али ти Пипери!"
0060 Пак се Стојан к њему поврнуо,
0061 на плећи је Креја доватио,
0062 али пуче пушка од Тураках,
0063 од Тураках, али од Пиперах,
0064 те Стојана кнеза погодила,
0065 паде јунак један ко’ другога.
0066 Ма се бију три четири друга,
0067 а упију бојне Мартиниће,
0068 докле поточ била прискочила
0069 око сабје Гавриловић-Рада,
0070 убише се прахом и оловом,
0071 убише се, боље не могаху,
0072 док три младе заробише главе,
0073 двије турске а трећу пиперску,
0074 па на томе боја раздвојише,
0075 а ког’ није да винца не пије.

Извор

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.], стр. 326-327.