ПОЗОРЈЕ 7.

ПЕРСИДА, ПРЕЂАШНЕ


ПЕРСИДА: Ево лимунаде, милостива госпођа.

СУЛТАНА (тргне јој из руке): Да се не усудиш за мном доћи, јер ћу ти сву косу почупати! (Пели.) Ајде са мном. (Отиде.)

ПЕРСИДА: О, аспидо! Пакао се морао насмејати кад си се ти рађала. Рис у шуми може се укротити, а ти нигда ни довека. Али чекај, колико сам опијума у лимунаду метнула, знам да ме нећеш ноћас

узнемиривати Дабогда не пробудила се.

(Завјеса)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.