Златија старца Ћеивана

0001 Вала Богу, вала јединоме!
0002 Књигу пише царе од Стамбола,
0003 Те је шаље старцу Ћеивану:
0004 „Чујеш мене, старче Ћеиване,
0005 „ Опреми се на цареву војску,
0006 „ Јал’ с’ опреми, јал’ одмјену нађи
0007 „Без промјене за девет година,
0008 „ Јера ти се од ина не може.”
0009 А кад старца књига допанула,
0010 Књигу учи стари Ћеиване,
0011 Грозне сузе низ образе лије,
0012 Шњима кваси пребијелу браду;
0013 Невоља му сузе прољевати,
0014 Јер не има од срца порода,
0015 После једну ћерку јединицу,
0016 Та Златију лијепу ђевојку;
0017 Па га пита Златија ђевојка:
0018 „О мој бабо, стари Ћеиване!
0019 „Откуд књига, од кога ли града?
0020 „Шта л’ се у њој жалостиво пише,
0021 „Те ти рониш сузе од очију?”
0022 Вели Златки старац Ћеиване:
0023 „Ћери моја, Златија ђевојко:
0024 „Књига није ни од кака града,
0025 „Већ ферман цара честитога:
0026 „Цар ме зове на његову војску,
0027 „Да војујем за девет година
0028 „Без промјене, моја мила ћерко !
0029 „А ја сам ти, ћери, остарио,
0030 „Те не могу више војевати.”
0031 Но говори Златија ђевојка:
0032 „О мој бабо, стари Ћеиване!
0033 „Сакрој мене рухо сератлијнско,
0034 „Ка’ што носе цареве делије;
0035 „И дај мене свијетло оружје
0036 „И твојега косната мркова,
0037 „И с рамена танка џевердана,
0038 „И од бедре сабљу са очима,
0039 „Ја ћу ићи на цареву војску
0040 „Без промјене за девет година.”
0041 То је старац једва дочекао,
0042 Пореза јој рухо сератлијнско,
0043 Ка’ што носе цареве делије;
0044 Даде ћери свијетло оружје,
0045 И даде јој косната мркова,
0046 И с рамена лака џевердана,
0047 И од бедре сабљу са очима;
0048 Опреми се Златија ђевојка,
0049 Поја’ коња, оде у крајину
0050 До цареве силе и ордије.
0051 А кад дође у цареву војску,
0052 Све устало мало и велико,
0053 Те гледају лијепу ђевојку,
0054 Па међ’ собом говораху Турци:
0055 „Добра коња и добра јунака
0056 „У одмјени старца Ћеивана!”
0057 Златка оде цару честитоме,
0058 Цар је тури над војском везиром,
0059 Те војева на царевој војсци
0060 Брез промјене за девет година,
0061 Нико не зна, да је женска глава;
0062 Но помало Омер челебија,
0063 Мио синак од мора везира,
0064 Он везиру ситну књигу пише:
0065 „О мој бабо, од мора везиру!
0066 „Што је синак старца Ћеивана,
0067 „Везир јесте над царевом војском,
0068 „Чини ми се, ка’ да је ђевојка,
0069 „Јер је танка стаса и узраста,
0070 „А бијела и румена лица.”
0071 Кад је везир књигу проучио,
0072 Он Омеру другу накитио:
0073 „Мио сине, Омер-челебија!
0074 „Ако си се ашик учинио,
0075 „А ти зови царева везира,
0076 „Те с’ мећите маља и камена:
0077 „Ако буде лијепа ђевојка,
0078 „Нити може маља ни камена;
0079 „Ако ј’ тако познат’ не могбудеш,
0080 „Ти је зови у зелену башчу,
0081 „Те с’ ваљајте по зеленој трави:
0082 „Ако буде лијепа ђевојка,
0083 „За њом ће се повијати трава;
0084 „Ако ј’ тако познат’ не могбудеш,
0085 „Ти је зови у бању на воду,
0086 „Те скините ковче и дизлуке,
0087 „И с прсију токе и ђечерме:
0088 „Познаћеш јој на прсима дојке
0089 „И на глави косу под калпаком.”
0090 Кад Омеру ситна књига дође,
0091 Те виђео, што му бабо пише,
0092 Он заметну игру пред Златијом,
0093 Бацат’ оде камена с рамена
0094 И из руке маља око себе;
0095 Но се скочи Златија ђевојка,
0096 Претури им маља и камена.
0097 Кад то виђе Омер челебија,
0098 Он се диже у зелену башчу,
0099 Шњиме пође Златија ђевојка;
0100 Кад дођоше у зелену башчу,
0101 Попадоше по зеленој трави,
0102 Ваљају се тамо и овамо;
0103 Но ђевојка мудра и паметна,
0104 Те за собом траву поврташе,
0105 Ни по том је познат’ не могоше;
0106 Па пођоше у бању на воду,
0107 Да бијеле пребијело лице;
0108 Кад дођоше у бању на воду,
0109 Отидоше токе распучават’
0110 И зелене под њима ђечерме;
0111 Таман Златки да се виде дојке,
0112 Ал’ повика телал у ордији:
0113 „Туна ко је над војском везире,
0114 „Б’јели му се похараше двори,
0115 „Погибе му старац Ћеиване,
0116 „А умрије нена на мукама,
0117 „Однесе се из ризнице благо,
0118 „Одведоше коњи и соколи.”
0119 Кад то чула Златија ђевојка,
0120 Спучи куја токе на прсима,
0121 А припаса сабљу са очима,
0122 Собом млада до мркова дође,
0123 Па се коњу на рамена баци,
0124 Те ђевојка воду пребродила,
0125 Па се натраг Златка обазрела,
0126 Те говори Омер-челебији:
0127 „О делијо, Омер-челебија!
0128 „Расте ли ти у пољу пшеница,
0129 „Као моја коса под калпаком?
0130 „Расту ли ти у башчи јабуке,
0131 „Као моје у њедрима дојке?”
0132 Па окрену коња коснатога,
0133 Оде право вилаету своме,
0134 Своме бабу старцу Ћеивану.

Избор

Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 210-213.