ЗИМСКА НОЋ
Вук вије пред селом, глас му се разлеже
По белим пољима; бурна вејавица
Бесени ми на прагу; мраз и цича стеже
Дрвеће и небо без сјајних звездица.
Махом олуј дрмне завејана врата
И уморног тргне из нотњега дрема;
Давно будан чујем како време бата,
А срце осећа, — ма да тебе нема —
К'о да главу спуштам на врело ти раме
Слушајући причу са твојих усница,
Где с уздахом шапће кроз сен мрке таме:
чежњи и ноћи дугих несаница...