Зидање намастира Манасије
Цркву гради српски цар-Степане,
Цркву гради Ђуро неимаре,
Од дан до дан девег годин’ дана.
Често му је Степо долазио,
Неимару Ђури говорио: 5
„Чујеш ли ме, Ђуро неимаре,
„Гради цркву што год већу мореш,
„У висину што год вишу мореш,
„У лепоту што год лепшу мореш,
„А не жали гроша ни дуката, 10
„Ни мермера с мора дебелога.“
Гради цркву Ђуро неимаре,
Од дан до дан девет годин’ дана,
А када је цркву начинио,
И са царем благо одбројио, 15
Онда с царем троношио цркву,
И лепо јој име наденуо,
Наденуо Манасија црква.
Пита Ђуру српски цар-Степане:
„О бога ти, Ђуро неимаре, 20
„Кад ти одаш по беломе свету,
„Те ти градиш беле намастире,
„Да има ли гдегод боља црква?
„Јес’ видио, мореш начинити?“ 25
Превари се Ђуро неимаре,
Те овако цару одговара!
„О бога ми, српски цар-Степане,
„Ја је боље баш видио нисам,
„Умео би бољу начинити, 30
„Да би више гроша и дуката
„И мермера с мора дебелога.“
Атер било српском цар-Степану
Неимару Ђури говорио:
„Јесам ли ти, Ђуро, говорио, 35
„Да је градиш што год већу мореш,
„У висину што год вишу мореш,
„У лепоту што год лепшу мореш,
„Да не жалиш гроша ни дуката,
„Ни мермера с мора дебелога. 40
„Што ме ниси, Ђуро, послушао?“
Неимару очи извадио
И овако њему беседио:
„Ајде сада, Ђуро неимаре,
„Без очију по беломе свету, 45
„Кад ме ниси тео послушати.“
Љуто куне Ђуро неимаре,
Љуто куне Манасију цркву:
„Манасијо, ватром изгорела,
„Где сам теби олтар поставио, 50
„Онде турска мунара учила,
„На теби сам очи изгубио."
Оде Ђуро у свет без очију,
Још три цркве боље начинио,
И четвртој темељ поставио 55
Без очију кано и с очима.
А све куне Манасију цркву,
И што рек’о, оно јој се стекло.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
