Звони звонце, Милан чува овце. Овце чува, у двојнице свира, Чобанице он у срце дира. Слушала га чобаница Мара, Па се сама собом разговара: 5 „Ој, чобане, украст’ ћу ти јање, Макар с тобом пошла на вјенчање."
