Звонимир/47

Звонимир
Писац: Јован Суботић
ТРЕЋИ ПРИЗОР

ТРЕЋИ ПРИЗОР

ГЛАСНИК (уђе)
БАН ПЕТАР:
Одкуд' идеш, и шта ми доносиш?
ГЛАСНИК:
Долазим ти од жупана Павла.
БАН ПЕТАР:
Па шта нам је жупан поручио?
Хоће л' скоро у помоћ нам доћи?
ГЛАСНИК:
Пошао је, но мораде с' вратит'.
БАН ПЕТАР:
Зашто?
ГЛАСНИК:
Јер му за леђи развише
Сви сељани заставу банову.
Моримир их диже и побуни.
БАН ПЕТАР (Мутимиру):
Живо ради под земљом кртица,
На све стране своје јазе има,
Па се ондие над земљом појави,
Гдие немислиш, и кад се ненадаш.
(гласнику)
А чу л' штогод за жупана Јурја?
ГЛАСНИК:
И он ти се са својим четама
Подигао биеше и пошао,
Ал' банове чете под Обрадом
Сриетоше га па га потукоше.
БАН ПЕТАР (Мутимиру):
Ти послују како ваља, кнеже.
(гласнику)
Шта краљ ради? Зар ништа неради?
Има л' какве војске око њега?
ГЛАСНИК:
Краљ шта ради? Неради најбоље!
БАН ПЕТАР (живо):
Шта учини?
ГЛАСНИК:
              Није добро!
БАН ПЕТАР (љутито):
              Казуј!
ГЛАСНИК:
Краљ у лову младог Блажа уби!
БАН ПЕТАР:
Амиковог сина!
ГЛАСНИК:
                 Тога, бане!
БАН ПЕТАР:
Нехотице?
ГЛАСНИК:
                 О не! Хотимице
БАН ПЕТАР:
О несриећне и главе и стриеле! —

(мало поћути)
А гдие је краљ?
ГЛАСНИК:
                 Час овдие, час ондие!
Лови, игра, части, весели се.
БАН ПЕТАР:
А властели?
ГЛАСНИК:
                  Властели се буне;
Данас један, сутра други оде,
А свиет циео на неправду виче.
БАН ПЕТАР:
А Амико, гдие он сад борави?
ГЛАСНИК:
Код краља је.
БАН ПЕТАР:
Код краља?
ГЛАСНИК:
                              И сав свиет
Том се чуди, и незна на чем' је.
Он говори, да му син заслужи
Да погине, па право му биеше.
А сви људи веле да невино
Блаж погибе.
БАН ПЕТАР:
                Знаш ми јошт што рећи?
ГЛАСНИК:
Ништа више.
БАН ПЕТАР:
                А ти се уклони.
ГЛАСНИК (оде).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.