Звонимир/39
| ←Једанајести призор | Звонимир Писац: Јован Суботић ДВАНАЈЕСТИ ПРИЗОР |
Тринајести призор→ |
ДВАНАЈЕСТИ ПРИЗОР
КЛОНИМИР (видећи бана):
Могу л' својим очима виероват'?
ЗВОНИМИР (пружа му руку):
Нек' ти рука очима свиедочи.
КЛОНИМИР:
(гледи оке себе, и види мртва четовођу)
Ко је ово? Зар и боја бија?
ЗВОНИМИР:
Мало, кнеже, и то доста срећног
К'о што видиш: већ гдие су вам људи?
ЛАПСАН:
Тамо леже у оној шумици.
КЛОНИМИР:
Хајде брже да крећемо људе,
Иде војска краљева овамо,
С тог' и јесам амо похитао.
ЗВОНИМИР:
Хити им се, и право имају.
Де се ви сад преправ'те, јунаци.
Него ја ћу с једном четом малом
Поћи Книну... Је л' у нашој власти?
КЛОНИМИР:
Јесте и Книн и сва околина,
Тамо лиепу наћи ћеш дружину.
ЗВОНИМИР:
Ја ћу дакле с једном четом малом
Похитати тамо у дружину
Да наредим, шта нам је потриебно,
А ви овдие с другима остан'те,
И кушајте срећу с противници,
Ал' у жесток бој се непуштајте,
Већ ако вас јача сила стиесни,
Окрените за мном у дружину,
Ал' полако, да што дуже траје.
КЛОНИМИР:
Све ће бити како заповиедаш.
ЗВОНИМИР:
Извршисте л' што рекох учинит'?
КЛОНИМИР:
Жупан Обрад већ спреман бијаше.
ЛАПСАН:
А Моримир смиеста се покрену.
(Оду)
|