* * *
[Звездо Данице]
Звездо Данице,
по богу сестрице,
да ноћас прсђеш
деведесет села,
деведесет падина, 5
деведесет момака,
деведесет девојака.
Што год нађеш,
мило, суво да донесеш,
и воду да узмеш. 10
Кад се с водицом мијем
и кад је попијем,
да изиђем сунцу на исток,
селу на завалу,
свем кућанима на поглед. 15
Што год очи има,
у мен’ нек погледне,
што год руке има,
мен’ да загрли,
што год ноге има, 20
за мном да пође.
(209)
|
|
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 361. бр. 582.
- Кошутић, Владета Р. Чудан миш и змијине кости, КН, бр. 579 (од 24. III 1979).