Заспа Јанко под јабланком[1],
за градом, за виноградом,
за виновом лозом невезаном.
Три се секе спомињале
која б’ чему највољела.
Најстарија говорила 5
да би појас највољела,
а средња је говорила
да би прстен највољела,
најмлађа их прекорила:
„Појас ће се подерати, 10
прстен ће се распојити;
ја би’ Јанку највољела,
с њим се не би раставила."
Народне пјесме, пословице и слике из живота и обичаја Срба на Кордуну. Књ. 2, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1987., стр. 30-31.
