[Заспал Мија, еј лале, у луга зелена]
Заспал Мија, еј лале, у луга зелена,
а девојћа, еј лале, крај друма царева.
Кој' год мине, еј лале, он девојћу буди,
али Мију, еј лале, нема кој' да буди.
Сокол пројде, еј лале, с крило га разбуди: 5
„Диг’ се, Мијо, еј лале, диг’ се, аџамијо,
изгоре ти, еј лале, село Сарајево!”
„Нека гори, еј лале, пусто га остало,
у њега сам, еј лале, три годин’ служио:
једну годин’, еј лале, за добру девојћу, 10
другу годин’, еј лале, за вранога коња,
трећу годин’, еј лале, за туј остру сабљу.
Штото годин’, еј лале, за добру девојћу,
и тај годин, еј лале, болешљива беше,
девојћа ми, еј лале, од болес умрела. 15
Штото годин’, еј лале, за вранога коња,
и тај годин’, еј лале, јако сушна беше,
коњ ми црче, еј лале, за воду студену.
Штото годин’, еј лале, за туј остру сабљу,
и тај годин’, еј лале, размирна ми беше, 20
'ајдуци ми, еј лале, сабљу преотеше.
