Заспала мома крај мора (48а)

* * *

[Заспала мома крај мора]

Заспала мома крај мора,
под једно дрво маслено,
дуну ми ветар од мора,
скрши ми грану маслену,
флисну ми мому по лицу, 5
љуто га куне девојка:
„Бог те убио, џан-ветре!
зашто ме из она разбуди?
Чудан сам санак уснила:
на сну ми беу тројица: 10
први ми даде јабуку,
други ми даде босиљак,
трећи ми даде злат-прстен."

---

Референце

Извор

Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 44.