Заспала млада Давина
Заспала млада Давина
младу овчару на руће.
Дунуше вири ветрове
будише младу Давину.
Давина љуто кунеше: 5
„Дувајте, вири ветрове,
дували па не манули,
от када ми је брат умрел
ја га још нес'м видела.
С'г лего, с’г заспа, 10
с'г си брата санова.
У руке држи јабуку,
удари граду у врата,
излете сокол из града
изнесе лиџбу на крило: 15
у пролет, кажу размирно,
раамирно, гладна година.
Кој има љубу да љуби,
нек љуби да се наљуби.
Кој има коња да јаше, 20
нек јаше да се најаше”.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
