Запросио ага Хасанага
Запросио ага Хасанага
лијепу шћерцу аге Крзлараге.
Док испроси и прстен постави,
три товара похарчио блага.
Кад дјевојци први бајрам дође, 5
Он за бајрам послао јој дара
оку свиле и три литре злата
и папуче срмом потковане
и терлуке навезене златом,
своме пунцу ал-челеби ћурак, 10
а пуници коласту аздију,
шурацима коње и соколе.
А сад му се други натурио,
натурио Емин од Новога,
те препроси лијепу дјевојку. 15
Купи свате ага Хасанага,
купи свате, оде по дјевојку.
Он не води јенђије кадуне,
већ једину сеју Меленћану.
Кад су били близу бјелог двора, 20
близу двора аге Крзлараге,
Крзларага авдест узимаше,
око њега до девет синова.
Кад је дошо ага Хасанага,
Хасанага селам називаше: 25
— Селам алејћ, ага Крзларага,
могу ли ти у двору ноћити? —
Ага ћути, синови говоре:
— Алејћ селам, ага Хасанага,
не можеш нам у двору ноћити, 30
пуни су нам двори и ахари;
у двору је Емин од Новога,
коме но смо сеју поклонили. —
Кад то зачу ага Хасанага,
дертли оде на росну ливаду. 35
Кад је дошо на росну ливаду,
ал’ му слуге чадор разапеле,
под чадором сеја Меленћана.
Дертли јунак леже под чадором,
Меленћани сеји на криоце, 40
па он заспа као јање младо.
Ал’ ето ти слуге Ибрахима,
па говори лијепој дјевојци:
— Меленћано, мога аге сејо,
да ме нешто хоћеш послушати: 45
обуци ми рухо дјевојачко,
наб’јели ме и набаками ме,
оплети ми ситне плетенице,
да ја одем двору Крзлараге,
да ја чујем шта за нас говоре. — 50
То дјевојка једва дочекала,
обуче му рухо дјевоиачко,
оплете му ситне плетенице,
па он оде у бијеле дворе
и попе се на горње чардаке, 55
гдје играју у колу диевојке,
па с’ у коло и он ухватио.
Чуде му се по колу дјевојке:
— Мили боже, лијепе дјевојке,
ил’ је вила или је дјевојка? — 60
Два три пута у колу с’ окрену,
па из дивног кола се пустио,
те отиде у долње халвате 0
гдјено сједе заимске кадуне —
све поспале, кано и поклане: 65
виш њих сједи лијерпа дјевојка,
рони сузе низ бијело лице.
Њој говори Ибрахим дјевојка:
— Што је теби, моја другарице,
те ти рониш сузе низ образе: 70
или жалиш своје старе мајке,
или ти је жао завичаја? —
Одговара лијепа дјевојка:
— Прођи ме се, моја другарице!
Ја не жалим ни оца ни мајке, 75
нити ми је жао завичаја,
веће Емин није ми по вољи.
Какав ме је био испросио,
испросио ага Хасанага,
док испроси и прстен постави, 80
три товара похарчио блага.
Кад је мени први бајрам дошо,
он је мени бајрамлук послао
оку свиле и три литре злата
и папуче срмом потковане 85
и терлуке извезене златом,
моме бабу ал-челеби ћурак,
еда бог да, те га не подеро!
Мојој мајци коласту аздију,
мојој браћи коње и соколе. — 90
Њој говори Ибрахим дјевојка:
— О јаднице, моја другарице,
кад те тако био испросио,
на што си се преварила амо,
на бијелу Еминову браду, 95
који нема зуба ни једнога. —
Одговара прошена дјевојка:
— Прођи ме се, моја другааице,
нијесам се јадна преварила,
већ мој стари превари се бабо, 100
а на пусто Еминово благо,
и његово да остане пусто!
Ал’ да ми се богдо добавити,
ја л' драгога аге Хасанаге,
ја л’ му миле сеје Меленћане, 105
ја л’ вјернога слуге Ибрахима,
Емина бих муштулука дала
И с њима бих из двора бјежала. —
Сад повика слуга Ибрахиме:
— Је ли вјера, лијепа дјевојко, 110
ја сам главом слуга Ибрахиме! —
Кад то чула прошена дјевојка,
скочи млада ко да се помами,
кну са себе у леђен сапрала,
а прстење у џеп је сасула, 115
по'дви косу, врже калпак на се,
па с’огрну ћурком бабовијем
и одоше из бијела двора.
Кад су дошли на росну ливаду,
сви поспали господа сватови. 120
Подвикује слуга Ибрахиме:
— Зље га лего, ага Хасанага,
да ти чујеш шта о теб’ говоре,
у бијелу двору Крзлараге,
хоће да те погубе душмански 125
и побију кићене сватове,
Меленћану, сеју, да обљубе! —
Кад то чуше кићени сватови,
поскочише на ноге лагане.
Кад бијаху близу бјела двора, 130
измаче се слуга Ибрахиме
понапријед с лијепом дјевојком.
Одведе је у бијеле дворе,
изведе је на горње чардаке,
обуче јој рухо дјевојачко, 135
па је покри бурунџук дуваком,
па изађе пред бијеле дворе,
те под агом коња прихватио,
па је аги тихо говорио:
— Хаир ола, аго Хасанаго, 140
што си тако дертли, невесео,
или жалиш руге и срамоте,
ил’ прошене лијепе дјевојке? —
Њему вели ага Хасанага:
— Даље, даље, слуго Ибрахиме, 145
коњ уморан, да те не очепи,
ја сам срдит, да те не окарам.
Ја не жалим руге и срамоте,
већ ја жалим лијепе дјевојке. —
Ал говори слуга Ибрахиме: 150
— Та не лудуј, ага Хасанага,
већ ти хајде у бијеле дворе,
па отвори попете сепете,
па ти даруј господу сватове,
па ти љуби лијепу дјевојку. — 155
Кад то чуо ага Хасанага,
он потрча на горње чардаке,
а ту стоји лјепа дјевојка,
покривена бурлели дуваком.
Кад је видје ага Хасанага, 160
подиже јој бурли дувак с лица.
Сину лице кано јарко сунце.
Пољуби је и два и три пута,
да ко броји и више би било.
Па изађе пред бијеле дворе, 165
те повика танко, гласовито:
— Шахит ола, господа сватови,
ево моме слуги Ибрахиму
по читлука и по зијамета,
а и полу бијелијех двора, 170
а у двору половину блага
и на поклон моја мила сеја,
моја сеја, ђузел Меленћана! —
Да је коме стати па гледати
у бијелу Хасанаге двору, 175
ту се чини големо весеље:
себе жени ага Хасанага,
себе жени, а сеју удаје.
А да ли је коме погледати
у бијелу двору Крзлараге: 180
ту се чини голема шамата,
јер се тражи лијепа дјевојка,
свак је тражи, нико не налази.
