Запикали се муж и жена
Једном се Насрадин хоџа запика са својом женом’ Аа за цели дан не проговоре између себе, и ни ским другим ни цигле једне ријечи, те ко би од њих двоје први шта било проговорио, да буде крив. Жена да се не би преварила и што год проговорила с њиме — оде из куће у комшилук, и дуго се позабави тамо. А хоџа остаде код куће сам, сједећи на сред собе. Кад до мало за тим дођу хреузи (крадљивци) у кућу Насрадинову и стану купити по кући, што год виде да има, па униђу и у собу, ђе је хоџа сједио, и видећи да се хоџа не помиче и не мрда, и да ништа не говори, почну и у соби дизати и купити што год нађу од покућства, па најпошље изуку и ћилим испод хоџиних ногу и с њега свуку хаљине до гола тијела и капу му с главе скину, док хоџа једнако сједи непомичан, а онн све однесу и опусте кућу. Одмах за тим дође и хоџиница кући, кад има шта виђети, убезекне се и упрепасти кад види да хоџа сједи —- наги го, бос н гологлав; а около и под њим ниђе ништа нема, све пусто и кућа празна, на што ће жена као у чуду рећи: „шта је хоџа, бог т’ убио! Ко је то с тобом порадио тако?“ — А он једва дочека и рече: „Ха! ти проговори, ти си крива, дај опкладу!“
Забиљежио:
Р. Ј. Чајкановић.
Референце
уредиИзвор
уреди- Босанска вила, 1890, година V број 13-14. Сарајево, 15. и 31. јула 1890, стр. 217.