Закон о полицијским службеницима (2010)

Овај пропис је престао да важи!

ЗАКОН О ПОЛИЦИЈСКИМ СЛУЖБЕНИЦИМА

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом регулишу се полицијска овлаштења, основни принципи у примјени полицијских овлаштења, дужност и права, запошљавање, радни услови, чинови, унапређење, дисциплинска и материјална одговорност полицијских службеника запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске (у даљем тексту: Министарство), као и полицијско образовање, постављање и распоређивање кадета.

Члан 2.

(1) Полицијски службеници су лица запослена у Министарству који су овлаштени да примјењују полицијска овлаштења прописана овим законом и поступају као овлаштена лица у складу са законима о кривичном поступку Републике Српске и Босне и Херцеговине.

(2) Радна мјеста полицијских службеника прописују се у складу са Законом о унутрашњим пословима и прописима донесеним на основу закона.

Члан 3.

(1) У вршењу својих послова и задатака полицијски службеници су дужни придржавати се Устава Републике Српске и закона донесених у складу са Уставом.

(2) У вршењу својих послова и задатака полицијски службеник дужан је да поступа на непристрасан и законит начин, да штити јавни интерес, људска права и основне слободе.

Члан 4.

Састав полицијских службеника у Министарству треба оквирно да одржава национални састав у складу са Уставом Републике Српске.

Члан 5.

(1) Полицијски службеник има службену полицијску легитимацију и полицијску значку коју издаје директор полиције (у даљем тексту: директор).

(2) Полицијски службеник носи јединствену униформу у Републици Српској (у даљем тексту: Република).

(3) Изглед, дијелови, боја и ознаке полицијске униформе прописују се Правилником о јединственој полицијској униформи и опреми у Републици, који доноси министар на приједлог директора.

(4) Изузетно због специфичне природе одређених задатака у складу са прихваћеним полицијским стандардима, одређени полицијски задаци се могу вршити у цивилној одјећи или у посебној службеној одјећи и са одговарајућом опремом, а у складу са актом који доноси директор.

(5) Облик службене полицијске легитимације и значке за полицијске службенике из става 1. овог члана прописује Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада).

(6) Полицијска значка мора бити јасно препознатљива јавности као полицијска ознака.

Члан 6.

Полицијски службеник држи и носи оружје и муницију у складу са правилником који доноси министар на приједлог директора.

II ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ У ПРИМЈЕНИ ПОЛИЦИЈСКИХ ОВЛАШТЕЊА

Члан 7.

(1) Полицијски службеник је обавезан да се, прије примјене полицијских овлаштења, идентификује показивањем службене полицијске легитимације или полицијске значке.

(2) У изузетним случајевима, када идентификација из става 1. овог члана може угрозити безбједност полицијског службеника или другог лица или довести у питање постизање законитог циља који оправдава примјену полицијских овлаштења, полицијски службеник може се идентификовати на други начин или одгодити идентификацију.

(3) По престанку околности из става 2. овог члана, полицијски службеник се идентификује на начин прописан ставом 1. овог члана, ако за то постоје услови.

Члан 8.

(1) Примјена полицијских овлаштења мора бити усклађена и пропорционална потреби ради постизања законитог циља.

(2) Полицијска овлаштења примјењују се средствима којима се може постићи законит циљ са најмање штетних посљедица и у најкраћем времену.

Члан 9.

(1) Полицијски службеник примјењује полицијска овлаштења према властитој одлуци у складу са законом, као и на основу законите наредбе надређеног службеника или надлежног органа.

(2) Полицијски службеник није дужан извршити наредбу уколико би тиме учинио кривично дјело по кривичном законодавству Републике Српске и Босне и Херцеговине.

(3) Полицијски службеник одмах усмено упознаје надређеног службеника да је издана наредба противна законским одредбама, те уколико понови наредбу подноси извјештај о неизвршавању наредбе свом непосредно надређеном службенику, односно вишем надређеном службенику уколико је наредба издата од непосредно надређеног полицијског службеника.

(4) Ако наредба буде поновљена, без обзира на околности из става 2. овог члана, полицијски службеник доставља писани извјештај Јединици за професионалне стандарде Министарства (у даљем тексту: Јединица).

III ПОЛИЦИЈСКА ОВЛАШТЕЊА

Члан 10.

Поред овлаштења прописаних законима о кривичном поступку Републике Српске и Босне и Херцеговине и другим законима, полицијским службеницима, ради спречавања кривичних дјела, прекршаја, одржавања јавног реда и мира, контроле безбједности саобраћаја, обезбјеђења јавних скупова, обезбјеђења лица и имовине, овим законом дају се и сљедећа овлаштења:

а) давање упозорења и издавање наређења,
б) легитимисање, провјера и утврђивање идентитета лица и предмета,
в) позивање лица и обављање разговора,
г) привођење лица,
д) потрага за лицима и стварима,
ђ) привремено ограничавање слободе кретања,
е) преглед лица, предмета и превозних средстава,
ж) привремено одузимање предмета,
з) привремено кориштење туђих превозних и комуникацијских средстава,
и) снимање на јавним мјестима,
ј) употреба силе,
к) обрада личних података и вођење евиденција и
л) запримање пријава.

1. Давање упозорења и издавање наређења

Члан 11.

(1) Полицијски службеник је дужан да упозори лица на околности које угрожавају њихову личну безбједност, живот или имовину, као и на постојање неке опште опасности.

(2) Полицијски службеник је дужан да упозори лице за које оцијени да својим понашањем или чињењем, односно пропуштањем одређене радње може нарушити јавни ред и мир или довести у опасност свој живот или живот и личну безбједност другог лица или имовине, као и када се оправдано очекује да би то лице могло да учини или изазове друго лице да учини прекршај или кривично дјело.

(3) Упозорење се даје усмено, свјетлосним или другим знаком, звуком пиштаљке или на други погодан начин и мора бити јасно и кратко.

Члан 12.

(1) Наређење се издаје ради:

а) заштите живота и личне безбједности лица и имовине,
б) заштите имовине од уништења, оштећења и отуђења,
в) у случајевима опште опасности, проузроковане елементарним непогодама,
г) одржавање јавног реда и мира, односно успостављање истог,
д) онемогућавања приступа или задржавања у простору или објекту гдје то није дозвољено и
ђ) вршење контроле и регулисање саобраћаја на путевима у складу са законом.

(2) Наређење издаје директор или полицијски службеник којег директор овласти. Полицијски службеник може самостално издавати наређење само у хитним случајевима о чему је дужан обавијестити непосредног руководиоца.

(3) Директор наређење издаје усмено, писаним путем или на други одговарајући начин, а руководилац надлежне основне и унутрашње организационе јединице и полицијски службеник непосредно и усмено.

2. Легитимисање, провјера и утврђивање идентитета лица и предмета

Члан 13.

(1) Легитимисање је службена радња коју предузимају полицијски службеници ради утврђивања идентитета лица.

(2) Легитимисање се врши усменим обраћањем лицу које треба легитимисати, захтјевом којим лице треба да покаже и преда на увид полицијском службенику личну карту или путну исправу.

(3) Изузетно, утврђивање идентитета може се вршити и помоћу других исправа са фотографијом, као и помоћу изјаве лица чији је идентитет утврђен.

Члан 14.

(1) Полицијски службеник овлаштен је да изврши провјеру идентитета лица које:

а) представља пријетњу другом лицу или јавном реду и миру или безбједности која захтијева полицијску акцију,
б) се прегледа или против кога су предузете друге мјере или радње прописане законом,
в) је затечено у објекту или другим просторијама или у возилу које се прегледа, уколико је провјера идентитета неопходна,
г) је затечено на подручју или објекту у којем је слобода кретања привремено ограничена, уколико је провјера идентитета неопходна,
д) начином на који се понаша изазива сумњу да је учинилац кривичног дјела, прекршаја или другог забрањеног понашања, или да га намјерава учинити, или је својом физичком појавом слично лицу за којим се трага и
ђ) је затечено на мјесту гдје је из безбједносних разлога неопходно утврдити идентитет свих лица или групе лица.

(2) Полицијски службеник обавјештава лице о разлозима због којих се врши провјера идентитета.

(3) Када је неопходно, провјера идентитета укључује и провјеру боравишта или пребивалишта.

Члан 15.

(1) Овлаштење утврђивања идентитета лица примјењује се према лицу које не посједује документ из члана 13. ст. 2. и 3. овог закона, или уколико постоји сумња у вјеродостојност тог документа. Идентитет лица се утврђује методама и средствима криминалистичке технике.

(2) Ради утврђивања идентитета лица, Министарство је овлаштено да јавно објави фоторобот, цртеж, снимак или опис тог лица.

(3) Ако не постоји могућност да се на други начин утврди идентитет лица, Министарство је овлаштено да објави фотографију лица које није способно дати своје личне податке или фотографију леша непознатог лица.

Члан 16.

(1) Овлаштење утврђивања и провјере идентитета предмета примјењује се када је неопходно утврдити карактеристике и специфичне особине предмета, као и однос неког лица или догађаја према предмету.

(2) Министарство је овлаштено да јавно објави слику, цртеж, снимак или опис предмета уколико је то од значаја за успјешно провођење поступка утврђивања идентитета предмета.

3. Позивање лица и обављање разговора

Члан 17.

(1) Полицијски службеник може, када постоји законит разлог, позвати лице на разговор ради прикупљања обавјештења.

(2) Разговори се обављају у времену између 6.00–21.00 часа и не могу трајати дуже од шест часова.

(3) У позиву се назначава: назив организационе јединице Министарства која упућује позив, мјесто и датум позива, име и презиме лица које се позива, разлог позивања лица, те упозорење да ће лице које се позива, бити приведено уколико се не одазове позиву.

(4) У изузетним случајевима, када је то неопходно ради хитности или других оправданих разлога, полицијски службеник је овлаштен лице позвати усмено или путем одговарајућег телекомуникацијског средства при чему је дужан саопштити разлог позивања, као и упозорити га на могућност да буде присилно доведено. Уз сагласност тог лица, полицијски службеник може привести лице до службених просторија.

(5) Обављена достава позива потврђује се доставницом.

4. Привођење и спровођење лица

Члан 18.

(1) Без писаног налога надлежног органа полицијски службеник може у службене просторије Министарства привести лице:

а) чији је идентитет потребно утврдити, када нема другог начина,
б) за којим је расписана потрага и
в) која се не одазове позиву за разговор из члана 17. став 1. овог закона.

(2) Привођење из става 1. овог члана или спровођење може трајати онолико дуго колико је неопходно за извршење полицијске радње, а најдуже 12 сати.

5. Потрага за лицима и стварима

Члан 19.

(1) Полицијски службеници овлаштени су да проводе мјере потраге за лицима и стварима.

(2) Потрага се покреће за лицем чији је нестанак пријављен или које се тражи у складу са законом.

(3) Надлежна организациона јединица Министарства службено оглашава потрагу да би:

а) утврдила боравиште или пребивалиште лица у складу са законом,
б) утврдила идентитет лица које није у стању дати своје личне податке, или идентитет леша чији се лични подаци не могу утврдити и
в) пронашла одређени предмет.

6. Привремено ограничавање слободе кретања

Члан 20.

(1) Полицијски службеник може привремено да ограничи кретање лица на одређеном подручју или у одређеном објекту када је потребно да се спријечи чињење кривичних дјела, прекршаја или другог забрањеног понашања или угрожавање јавног реда и мира и безбједности.

(2) Привремено ограничење слободе кретања не може се наставити након постизања циља због којег је било примјењено, нити дуже од шест сати без службеног одобрења.

Члан 21.

Мјере потраге из члана 19. овог закона и привремено ограничење слободе кретања из члана 20. овог закона проведе се криминалистичко-тактичким радњама (потрага, преглед одређених зграда и просторија, засједа, рација, дјелимична и потпуна блокада саобраћаја и других површина).

7. Преглед лица, предмета и превозних средстава

Члан 22.

(1) Полицијски службеник овлаштен је да изврши преглед лица, предмета које лице носи са собом и превозног средства када је то неопходно ради проналажења предмета који нису дозвољени у простору или објекту или који би могли бити искориштени за напад на друго лице или за самоповређивање.

(2) Преглед лица у сврху из става 1. овог члана обухвата увид у садржај одјеће и обуће лица.

(3) Преглед превозног средства у сврху из става 1. овог члана обухвата преглед свих отворених и затворених простора превозног средства и предмета који се њиме превoзе.

(4) Преглед предмета које лице носи са собом обухвата преглед предмета који су код лица или његовој непосредној близини, или предмета лица по чијем се налогу и у чијој се пратњи превозе.

(5) Преглед лица обавља лице истог пола, изузев у случајевима када је неопходан хитан преглед лица како би му се одузело оружје или други предмет којима се може извршити напад на друго лице или самоповређивање.

(6) Приликом прегледа полицијски службеник може користити техничка помагала и/или службене псе.

8. Привремено одузимање предмета

Члан 23.

(1) Полицијски службеник привремено одузима предмет:

а) када је то неопходно ради заштите јавне безбједности и
б) који је у посједу лица које је лишено слободе и која тај предмет може употријебити за самоповређивање, напад на друго лице или бјекство.

(2) Полицијски службеник обавезан је да изда потврду о привременом одузимању предмета. Потврда садржи: правни основ за одузимање предмета, карактеристике одузетог предмета које га разликује од осталих предмета, податке о лицу од којег је предмет одузет, те име и презиме, податке са полицијске значке и потпис полицијског службеника који је извршио одузимање.

(3) Ако лице одбије добровољно предати предмете, одузимање се извршава принудно.

Члан 24.

(1) Када, с обзиром на карактеристике предмета, чување привремено одузетих предмета у просторијама Министарства није могуће, или је повезано са знатним потешкоћама, привремено одузети предмети могу се одложити или смјестити на одговарајући начин док надлежни орган не донесе одговарајућу одлуку.

(2) Када разлози за привремено одузимање предмета престану да постоје привремено одузети предмет враћа се лицу од којег је одузет, уколико није другачије одређено законом или одлуком надлежног органа.

9. Привремено кориштење туђих превозних и комуникацијских средстава

Члан 25.

(1) Ради потјере, лишавања слободе учиниоца кривичног дјела, природне непогоде или несреће, као и ради превожења жртве кривичног дјела до најближе здравствене установе, полицијски службеник може користити одговарајуће туђе возило и комуникацијско средство о чему издаје потврду.

(2) Возило или комуникацијско средство из става 1. овог члана полицијски службеник може користити искључиво у времену док се потјера, лишење слободе или превоз не оконча.

(3) Власник или корисник возила или комуникацијског средства из става 1. овог члана има право на накнаду стварне штете причињене употребом његовог средства.

(4) Штету из става 3. овог члана надокнађује Министарство у складу са прописима о облигационим односима, овим законом и правилником који доноси министар.

(5) У току вршења службених задатака полицијски службеник има право на бесплатни јавни превоз и осигурање путника у јавном превозу.

10. Снимање на јавним мјестима

Члан 26.

(1) Ради спречавања кривичних дјела или ради одржавања реда и мира и безбједности надлежна организациона јединица Министарства може вршити аудио и видео снимање лица или групе лица, окружења и других околности или предмета.

(2) Уређаји за аудио и видео снимање на јавним мјестима постављају се тако да су јавности лако уочљиви.

11. Употреба силе

Члан 27.

(1) Полицијски службеник може употријебити силу само када је потребно и искључиво у мјери потребној ради остваривања законитог циља.

(2) У смислу овог закона средства силе су: физичка сила укључујући борилачке вјештине, службена палица, средства за везивање, средства за присилно заустављање лица или возила, хемијска средства, ватрено оружје, службени пси, водени топ, специјална возила, специјалне врсте оружја, експлозивне направе и средства на бази електрицитета.

(3) Средства силе из става 2. овог члана могу се употријебити када је то потребно за заштиту људских живота, одбијање напада, савладавање отпора, спречавање бјекства.

(4) Прије употребе било којег средства силе полицијски службеник даје упозорење, осим ако би то могло угрозити безбједност полицијског службеника или другог лица или би било очигледно непримјерено у датим околностима.

(5) Детаљније прописе о употреби силе доноси министар на приједлог директора.

Члан 28.

(1) Физичка сила и палица не користе се према дјеци, старијим лицима, онеспособљеним лицима, укључујући лице које је озбиљно болесно, као ни према женама које су очигледно трудне, осим ако та лица директно угрожавају живот полицијског службеника, других лица или свој живот.

(2) Ватрено и специјално оружје не може се користити против лица у бјекству.

(3) Изузетно од става 2. овог члана, ватрено оружје се употребљава против лица које је у бјекству уколико је то једини начин одбране од директног напада или опасности.

(4) Експлозивне направе не могу се користити ради спречавања бјекства лица.

Члан 29.

(1) Полицијски службеник може употријебити ватрено оружје ако су већ употребљена средства силе била неефикасна, или ако се употребом других средстава силе не би постигао законит циљ.

(2) Полицијски службеник може употријебити ватрено оружје ако нема другог начина да:

а) заштити животе људи или свој живот од непосредне пријетње смрћу, повреде опасне по живот или теже повреде и
б) спријечи извршење кривичног дјела које представља озбиљну пријетњу животу или интегритету, лиши слободе лице које представља такву опасност, пружа отпор полицији.

(3) Полицијски службеник оставља довољно времена да се поступи по његовом упозорењу, осим ако би тиме настао ризик за њега самог или ризик наношења озбиљних или смртоносних повреда другим лицима, а околности налажу потребу за тренутном акцијом.

(4) Упозорење из става 3. овог члана не упућује се ако би то угрозило извршење полицијског задатка.

(5) Полицијски службеник који извршава полицијске послове у саставу јединице или групе, употребљава ватрено оружје само по наређењу руководиоца те јединице односно групе, изузев у случају прописаном у ставу 2. тачка а) овог члана.

(6) Полицијски службеник не смије испаљивати метак упозорења.

Члан 30.

(1) Употреба ватреног оружја није дозвољена ако би угрозила животе других људи, осим ако је то једини начин одбране од директног напада или опасности.

(2) Употреба ватреног оружја није дозвољена према малољетнику, осим ако је то једини начин одбране од директног напада или опасности.

Члан 31.

(1) Полицијски службеник не смије употријебити ватрено оружје против возила у покрету, осим ако се то возило користи као средство за наношење повреда полицијским службеницима или другим лицима, или ако је то неопходно ради спречавања озбиљних или смртоносних повреда нанијетих пуцањем из возила на полицијске службенике или на друга лица.

(2) У току извршавања полицијских задатака на ријечним пловним путевима, полицијски службеник има право употријебити ватрено оружје ако се пловило за којим се врши потјера не заустави након што му је упућен видљив или чујан сигнал да се заустави и то са раздаљине са које је без сумње могуће примити и разумјети такав сигнал.

Члан 32.

(1) Полицијски службеник који је у току вршења дужности употријебио силу мора сачинити извјештај о употреби силе прије краја смјене у току које је дошло до употребе силе и исти доставити непосредном руководиоцу.

(2) Непосредни руководилац, по пријему извјештаја од полицијског службеника, сачињава извјештај о догађају те исти доставља Јединици у року од 24 сата.

(3) Ако сам полицијски службеник није у могућности поднијети извјештај о употреби силе извјештај, подноси га његов непосредни руководилац у року из става 2. овог члана.

(4) У року од три дана од пријема извјештаја из става 1. овог члана непосредни руководилац Јединици доставља своје мишљење о употреби силе.

(5) О законитости и правилности употребе силе одлучује руководилац основне организационе јединице у року од осам дана од дана пријема комплетног извјештаја Јединице.

(6) Ако руководилац основне организационе јединице утврди да је полицијски службеник употребио силу на незаконит или неправилан начин, дужан је да одмах предузме одговарајуће мјере како би се утврдила дисциплинска одговорност полицијског службеника.

(7) Полицијски службеник ослобађа се одговорности ако је силу употријебио у границама својих овлаштења.

(8) Изузетно од одредаба ст. 1–5. овог члана полицијски службеник који је употријебио само средства за везивање приликом лишења слободе, привођења или спровођења лица у циљу његовог сигурног транспорта дужан је сачинити службену забиљешку и исту доставити руководиоцу организационе јединице у року од 24 часа.

12. Обрада личних података и вођење евиденција

Члан 33.

(1) Обрада података о одређеном идентификованом лицу или лицу које је могуће идентификовати, лични подаци који се прикупљају, обрађују, користе и похрањују у складу са овим законом, проводи се у складу са важећим законима и прописима о заштити личних података.

(2) Директор доноси инструкцију о начину обраде података из става 1. овог члана, која мора бити у складу са важећим законима и другим прописима о заштити личних података.

Члан 34.

(1) Министарство води евиденције о:

а) лицима која су лишена слободе по било којем основу (хапшење, притварање итд.),
б) лицима за која постоје основе сумње да су учинила кривична дјела,
в) учињеним кривичним дјелима, као и лицима оштећеним кривичним дјелима,
г) кривичним дјелима учињеним од непознатих учинилаца,
д) поднесеним извјештајима о почињеним кривичним дјелима,
ђ) издатим прекршајним налозима и поднесеним захтјевима за покретање прекршајног поступка,
е) лицима и предметима за којима се трага,
ж) привремено одузетим предметима,
з) провјери идентитета,
и) лицима којима је утврђиван идентитет,
ј) оперативним извјештајима, оперативним изворима информација и заштићеним лицима,
к) догађајима,
л) употреби силе,
љ) притужбама грађана и
м) отисцима прстију.

(2) Уз евиденције из става 1. овог члана Министарство може ради ефикасног обављања послова водити друге евиденције које не садрже личне податке у складу са чланом 33. овог закона.

13. Запримање пријава

Члан 35.

Полицијски службеник овлаштен је и обавезан запримити и евидентирати пријаве о учињеним кривичним дјелима, прекршајима и другим догађајима од интереса за јавни ред и мир и безбједност.

IV ДУЖНОСТИ И ПРАВА ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА

1. Дужности

Члан 36.

(1) При вршењу својих послова и задатака полицијски службеник се руководи јавним интересом.

(2) Полицијски службеник је непристрасан и дужан је да избјегава активности или пропусте који су неспојиви са дужностима или који крше дужности регулисане овим законом.

(3) Полицијски службеник се уздржава од јавног испољавања политичких увјерења, а од јавног испољавања вјерских увјерења док је на дужности.

(4) Полицијски службеник не смије тражити нити прихватити за себе или своје сроднике било какву добит, корист, услугу или какву другу накнаду, осим оних дозвољених овим законом.

(5) Полицијски службеник је дужан да у току и послије радног времена дјелује на начин који је у интересу и не штети угледу Министарства.

(6) Полицијски службеник не смије заузимати некретнине које су у власништву избјеглог или расељеног лица, нити заузимати стан за који је избјегло или расељено лице затражило поврат станарског права, нити заузимати стан којим располаже орган надлежан за стамбена питања и који се користи као алтернативни смјештај.

(7) Полицијски службеник се мора придржавати и свих других дужности прописаних овим законом и подзаконским актима.

Члан 37.

(1) Полицијски службеник је дужан чувати као тајне све повјерљиве податке и материјале до којих дође, осим када вршење послова и задатака или законске одредбе захтијевају другачије.

(2) Пропис о руковању подацима који су одређени као тајни, а које користи Министарство, доноси министар на приједлог директора.

(3) Прописом из става 2. овог члана одређује се поступак за одређивање тајности, степена тајности и приступ тајним подацима.

(4) Министар може из оправданог разлога или по захтјеву овлаштеног органа ослободити садашњег или бившег полицијског службеника обавезе чувања службене тајне.

(5) Полицијски службеник је дужан чувати податке из става 1. овог члана и након престанка радног односа.

Члан 38.

(1) Полицијски службеник не може обављати послове и задатке, вршити функцију или активност неспојиву са службеним дужностима, а посебно:

а) не може бити носилац било какве јавне функције,
б) не може обављати никакву додатну активност уз накнаду, осим уз одобрење директора, у складу са правилником који доноси министар,
в) не може бити члан политичке странке нити слиједити упутства политичких странака, нити присуствовати скуповима политичких странака или другим политичким скуповима, осим уколико је на дужности и
г) не може давати јавне изјаве нити на други начин коментарисати рад Министарства без одобрења директора.

(2) Полицијски службеник дужан је дати отказ Министарству када се пријави као кандидат за изборну јавну функцију или када је именован на положај у било којем органу власти у Босни и Херцеговини.

(3) По постављењу за полицијског службеника, полицијски службеник, у складу са овим законом, даје све информације о функцијама и активностима које врши он или чланови његове уже породице, као и податке о имовини којом он или чланови његове уже породице располажу.

(4) Чланови уже породице су, у смислу овог закона, брачни или ванбрачни друг полицијског службеника, његови сродници по крви у првој линији, усвојилац и усвојеник, старатељ и штићеник, те дијете брачног друга (пасторак).

(5) Подаци из овог члана похрањују се у кадровској евиденцији Министарства у складу са важећим прописима о заштити личних података.

2. Права

Члан 39.

Полицијски службеник има право на:

а) стални радни однос до тренутка док се не стекну услови за пензионисање, ако није другачије регулисано законом,
б) одмор како је одређено овим законом,
в) награђивање како је одређено овим законом и другим прописима,
г) плату, накнаде плате и остале накнаде у складу са законом и другим прописима,
д) напредовање у каријери и професионални развој кроз обуку и на други начин,
ђ) оснивање и учлањивање у синдикат и професионално удружење у складу са законом,
е) правично поступање, без обзира на: пол, расу, национално или друштвено поријекло, религију, ентитетско држављанство, мјесто становања, политичко или друго увјерење, рођење, доб, имовински, брачни или други статус и
ж) да надређени и подређени поступају с њим уз поштивање људског достојанства, те да се непотребно не доводи у физичку опасност.

Члан 40.

(1) Полицијски службеник који обавља дужност директора у вријеме ступања на снагу овог закона, остаје на дужности до истека мандата у складу са законима и прописима који су били на снази прије ступања на снагу овог закона, а прво именовање директора, врши се након истека мандата.

(2) Изузетно од других одредаба овог закона, полицијски службеник из става 1. овог члана по истеку мандата губи чин главног генералног инспектора полиције и враћа се у чин који је имао прије именовања за директора.

3. Заштита полицијских службеника

Члан 41.

(1) Министарство не може отпустити полицијског службеника на основу његове привремене неспособности за рад усљед болести или повреде на раду. Повреда која настане на путу ка послу или са посла сматра се повредом на раду.

(2) На остваривање права полицијског службеника не утиче привремена неспособност за рад усљед болести или повреде на раду.

Члан 42.

(1) Ако се против полицијског службеника покрене кривични, прекршајни или парнични поступак због употребе силе или других радњи у току извршења задатака, Министарство полицијском службенику обезбјеђује правну помоћ, осим ако је полицијски службеник дјеловао изван својих овлаштења или ако их је злоупотребио.

(2) Правна помоћ се осигурава полицијском службенику као оштећеном у поступку за накнаду штете, односно његовој породици ако је то неопходно, уколико је штета нанесена у вршењу или у вези са вршењем послова у Министарству.

(3) Под условима из ст. 1. и 2. овог члана Министарство осигурава полицијском службенику правну помоћ и након престанка радног односа, осим уколико има право на исту правну помоћ по неком другом основу.

(4) Министарство правну помоћ осигурава и грађанину који је помогао полицијском службенику ако је против грађанина покренут кривични поступак због активности која је везана за пружену помоћ.

V УПРАЖЊЕНА РАДНА МЈЕСТА И ЗАПОШЉАВАЊЕ

1. Упражњена радна мјеста

Члан 43.

(1) Полицијски службеник заснива радни однос у Министарству:

а) у чину полицајца – као први ниво приступања за кандидате са најмање IV степеном школске спреме и
б) у чину млађег инспектора – као други ниво приступања за кандидате са најмање VI степеном школске спреме.

(2) Запошљавање полицијског службеника у почетне чинове из става 1. овог члана обавља се путем јавног конкурса.

Члан 44.

(1) Министарство утврђује упражњена радна мјеста за запошљавање полицијских службеника у чину полицајца и млађег инспектора.

(2) Упражњена радна мјеста утврђују се ради периодичног запошљавања нових полицијских службеника како би се одржао прописан максимум радних мјеста и одржавала оперативност Министарства.

Члан 45.

Прописом из члана 66. став 5. овог закона регулише се колико радних мјеста се попуњава чином млађег инспектора путем запошљавања нових полицијских службеника и колико се радних мјеста попуњава путем унапређења полицијских службеника са нижим чином.

Члан 46.

Запошљавање полицијских службеника заснива се на:

а) расположивости радних мјеста,
б) медијском оглашавању кампање запошљавања,
в) јавном конкурсу,
г) претходном утврђивању услова и
д) транспарентном и праведном поступку одабира.

2. Услови

Члан 47.

Приликом запошљавања у својству полицијског службеника лице мора испуњавати опште услове:

а) држављанство Републике Српске односно Босне и Херцеговине,
б) старосну доб између 18 и 27 за почетни чин полицајац и до 35 година за почетни чин млађи инспектор,
в) најмање IV степен стручне спреме за чин полицајца, и најмање VI степен стручне спреме за чин млађег инспектора,
г) љекарско увјерење не старије од три мјесеци издато од овлаштене здравствене установе као доказ о посебној физичкој и психичкој способности за рад,
д) да није отпуштен из институције државне управе или из војне службе у Босни и Херцеговини по основу изречене дисциплинске мјере,
ђ) да против њега није покренут кривични поступак и да није изречена правоснажна казна затвора за кривично дјело, осим за кривична дјела против безбједности саобраћаја у складу са кривичним законодавством и
е) да није оптужен од Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (у даљем тексту: Трибунал) и да није одбио да се појави пред Трибуналом у својству свједока.

Члан 48.

Поред општих услова министар на приједлог директора може одредити посебне услове, који се утврђују Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству.

3. Запошљавање

Члан 49.

(1) Министар формира Комисију за избор како би се обезбиједила праведност и транспарентност поступка запошљавања.

(2) Комисија за избор састављена је од:

а) три полицијска службеника са чином самосталног инспектора и више, које именује директор и
б) два државна службеника запослена у Министарству који имају најмање позицију вишег стручног сарадника које именује министар.

(3) Комисијом за избор предсједава полицијски службеник са највишим чином.

(4) Комисија за избор одлуке доноси већином гласова свих чланова.

Члан 50.

Рад Комисије за избор, оглашавање слободних радних мјеста, начин и распоред тестирања кандидата, правила поступка избора, право на жалбу и поступак по жалби, као и закључивање уговора о раду, као и друга релевантна питања која се односе на запошљавање полицијског службеника, регулише се прописом који доноси министар.

VI ПОЛИЦИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ

Члан 51.

(1) Одабрани кандидати похађају основну обуку као кадети.

(2) Кадети који се образују за чин млађег инспектора имају различит наставни план и програм од програма за кадете који се образују за чин полицајца.

(3) Међусобне обавезе кадета и Министарства уређују се посебним уговором.

(4) Министар на приједлог директора доноси правилник којим се уређује поступак основне обуке и обавеза кадета у току обуке.

Члан 52.

Кадет који је у складу са овим законом уписан на основну обуку, а самовољно напустити обуку или је избачен са обуке својом кривицом, надокнађује Министарству трошкове обуке.

Члан 53.

(1) Полицијски службеник дужан је да се стручно оспособљава и усавршава.

(2) Полицијски службеник учествује у образовним активностима, на курсевима и семинарима.

(3) Садржај и начин стручног усавршавања за полицијске службенике правилником прописује министар на приједлог директора.

VII ИМЕНОВАЊЕ, ПОСТАВЉАЊЕ И РАСПОРЕЂИВАЊЕ

1. Именовање и разрјешење директора и замјеника директора

Члан 54.

(1) Кандидати за мјесто директора и његовог замјеника морају имати VII степен стручне спреме, чин главног инспектора или виши чин и најмање три године рада у том чину.

(2) Поред услова из става 1. овог члана, кандидати за мјесто директора и замјеника директора морају испуњавати и друге услове утврђене законом и другим прописима.

Члан 55.

Законом о унутрашњим пословима уређује се поступак избора, именовања и разрјешења директора и замјеника директора.

Члан 56.

Мандат директора и замјеника директора је четири године, а може се обновити само за други узастопни мандат.

Члан 57.

Надлежни орган који именује директора и замјеника директора може га разријешити дужности прије истека мандата:

а) на лични захтјев,
б) ако трајно није у могућности извршавати своје дужности и одговорности,
в) ако не проведе мјере надзора над организационим јединицама којима руководи или мјере надзора над примјеном полицијских овлаштења,
г) ако му је коначном одлуком утврђена дисциплинска одговорност за тежу повреду радне дужности или
д) ако му је изречена правоснажна казна затвора за кривично дјело.

2. Постављање кадета

Члан 58.

(1) По успјешном завршетку основне обуке директор поставља кадета на радно мјесто које одговара чину полицајца или млађег инспектора, што се објављује на огласној плочи Министарства.

(2) Постављени кадет ступа на дужност полагањем заклетве.

(3) Текст и начин полагања заклетве утврђује се Законом о унутрашњим пословима.

3. Пробни рад

Члан 59.

(1) По преузимању дужности полицијски службеник је на пробном раду. Пробни рад полицијског службеника се састоји од увођења у посао у периоду који укупно траје 12 мјесеци, осим ако није другачије одређено овим законом.

(2) Непосредно надређени полицијском службенику одређује се као старјешина и одговоран је за оцјењивање рада по истеку пробног рада. За вријеме пробног рада полицијски службеник врши редовне полицијске дужности и одговорности.

(3) У случају да оцјена рада буде:

а) „задовољава“ или виша – Министарство потврђује запошљавање полицијског службеника и
б) „не задовољава“ – Министарство отпушта полицијског службеника који губи свој статус, без права на надокнаду због отпуштања из службе.

(4) Отпуштени полицијски службеник има право подношења жалбе Полицијском одбору из члана 106. овог закона у року од 15 дана по пријему рјешења о отпуштању.

4. Интерни премјештај и распоређивање

Члан 60.

(1) Полицијски службеник може бити премјештен на друго радно мјесто истог чина унутар Министарства. Такав премјештај може укључивати и премјештај у другу организациону јединицу ван мјеста у којем тренутно ради.

(2) Премјештај из става 1. овог члана који је 60 или више километара удаљен од његовог радног мјеста може се извршити:

а) када је полицијског службеника изабрао директор након што се полицијски службеник пријавио на упражњено радно мјесто које је интерно објављено или
б) када полицијски службеник прими наредбу о интерном премјештају.

(3) Наредбу о интерном премјештају доноси директор када је то у интересу Министарства и када ни један полицијски службеник није могао бити одабран у складу са ставом 2. тачка а) овог члана.

(4) Премјештај полицијског службеника према ставу 2. тачка б) овог члана не може трајати дуже од једне године и не може се поновити.

(5) На добијену наредбу о интерном премјештају полицијски службеник може поднијети жалбу Полицијском одбору из члана 106. овог закона у року од 15 дана по пријему наредбе. Жалба не одлаже извршење наредбе о интерном премјештају.

(6) Полицијски службеник дужан је да поступи у складу са наредбом о интерном премјештају.

(7) Поступак интерног премјештаја подзаканским актом детаљније прописује министар на приједлог директора.

Члан 61.

(1) Полицијски службеник може бити привремено премјештен, у други орган, организациону јединицу, установу за полицијску обуку или другу институцију у Босни и Херцеговини (у даљем тексту: привремени екстерни премјештај) на временски период од најдуже четири године. Привремени екстерни премјештај може се обновити само у другом узастопном периоду.

(2) Привремени екстерни премјештај могућ је само уз сагласност полицијског службеника.

(3) Током трајања привременог екстерног премјештаја полицијски службеник задржава чин и права.

(4) Правилник о привременом екстерном премјештају доноси министар на приједлог директора.

Члан 62.

(1) Када интерес Министарства то захтијева, полицијски службеник се може упутити на рад изван подручја Босне и Херцеговине у оквиру својих редовних послова и задатака или у оквиру сарадње са иностраним надлежним органима или међународним организацијама.

(2) Упућивање у иностранство могуће је само уз сагласност полицијског службеника.

(3) Упућивање из става 1. овог члана врши се у складу са прописима које доноси орган надлежан за регулисање таквих питања у складу са Уставом Републике Српске и Босне и Херцеговине. Начин упућивања одређује се у складу са споразумом између Министарства и наведеног надлежног органа.

Члан 63.

(1) Изузетно, директор може распоредити полицијског службеника, уз његову сагласност на радно мјесто за које је прописан нижи чин од оног који полицијски службеник има.

(2) Директор може распоредити полицијског службеника на радно мјесто за које је прописан нижи чин од оног који полицијски службеник има без његове сагласности у сљедећим случајевима:

а) када потребе Министарства налажу обављање хитних послова и задатака у ограниченом временском периоду или
б) када је неопходно пружити помоћ полицијском службенику који обавља друге послове и задатке или привремено замијенити одсутног полицијског службеника.

(3) Распоређивање из ст. 1. и 2. овог члана може трајати најдуже шест мјесеци и таква се врста расопређивања може извршити једном у четири године.

(4) За вријеме распоређивања из ст. 1. и 2. овог члана полицијски службеник задржава свој чин, плату, повећање и накнаде у складу са законом.

Члан 64.

(1) Вишак полицијских службеника може се појавити искључиво у случају реорганизације или смањења обима рада Министарства.

(2) Директор може прогласити полицијског службеника вишком само онда када тај полицијски службеник не може бити интерно премјештен према члану 60. овог закона.

(3) Полицијски службеник који је проглашен вишком може бити премјештен на упражњено радно мјесто са истим чином у други орган у Босни и Херцеговини. Полицијски службеник који је проглашен вишком може бити премјештен уз пристанак и на упражњем радно мјесто за које је предвиђен нижи чин.

(4) Ако не постоји могућност премјештаја, полицијском службенику који је проглашен вишком може бити понуђено пријевремено пензионисање у складу са посебним законом.

(5) Ако не постоји могућност пријевременог пензионисања, Министарство отпушта полицијског службеника који је проглашен вишком. Отпуштени полицијски службеник може поднијети жалбу Полицијском одбору из члана 106. овог закона у року од 15 дана по пријему рјешења о отпуштању.

(6) Подзаконски акт којим се утврђују права и поступак у случају вишка полицијских службеника доноси министар на приједлог директора.

VIII ЧИНОВИ, ПРОЦЈЕНА РАДА И УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА

1. Чинови

Члан 65.

(1) Полицијским службеницима који су на дан ступања на снагу овог закона запослени у Министарству додјељује се чин у складу са одредбама овог члана.

(2) У смислу овог члана, полицијски службеник из става 1. је лице које на дан ступања на снагу овог закона има полицијски чин додијељен у складу са претходно важећим прописима и има право да примјењује полицијска овлаштења, те да поступа у својству овлаштеног службеног лица према законима о кривичном поступку Републике Српске и Босне и Херцеговине.

(3) Услови за добијање чина су сљедећи:

а) године радног искуства у полицији које прописује члан 74. овог закона за лице које испуњава услове за дати чин,
б) претходна радна мјеста,
в) године стажа на тренутном радном мјесту,
г) степен школске спреме прописан овим законом за дати чин и
д) дисциплинска евиденција.

(4) У смислу овог члана радно искуство у полицији се односи на ефективни радни стаж који је остварило лице које има право да примјењује полицијска овлаштења и поступа као овлаштено службено лице према законима о кривичном поступку који су тренутно на снази у Републици Српској и Босни и Херцеговини, или према прописима који су били на снази прије ступања на снагу наведених закона.

(5) Радно искуство из става 4. овог члана се не односи на радно искуство које је стекло лице без права да врши полицијска овлаштења, а које је обављало одређене послове и задатке у вези са полицијским пословима.

(6) Радно искуство полицијског службеника са VI и VII степеном школске спреме се рачуна од дана стицања поменутог степена школске спреме.

(7) Полицијски службеник задржава чин који је стекао према претходно важећим прописима.

Члан 66.

(1) Полицијски службеници стичу почетни чин зависно од нивоа приступања Министарству, као што је прописано чл. 43. и 67. овог закона.

(2) Полицијски службеник стиче свој сљедећи чин кроз унапређење у складу са овим законом.

(3) Полицијски службеници имају један од сљедећих чинова:

а) полицајац,
б) виши полицајац,
в) наредник,
г) виши наредник,
д) млађи инспектор,
ђ) инспектор,
е) виши инспектор,
ж) самостални инспектор,
з) главни инспектор,
и) генерални инспектор полиције и
ј) главни генерални инспектор полиције.

(4) Кандидати који пролазе обуку ради заснивања радног односа у Министарству немају чинове, него током обуке имају звање кадета.

(5) Поступак додјељивања и одузимања чинова полицијским службеницима детаљније прописује Влада подзаконским актом.

(6) Свако радно мјесто полицијског службеника биће усклађено са његовим чином, као што је то прописано у подзаконском акту из става 5. овог члана и исте одредбе се уграђују у правилник о унутрашњој организацији Министарства.

Члан 67.

(1) Полицијски службеник са најмање IV степеном стручне спреме добија почетни чин полицајца.

(2) Полицијски службеник са најмање VI степеном стручне спреме добија почетни чин млађег инспектора.

(3) Додјела почетног чина полицајца или млађег инспектора потврђује се након успјешно завршеног пробног рада из члана 59. овог закона.

Члан 68.

(1) Чин главног генералног инспектора полиције стиче искључиво полицијски службеник који је именован за директора, а чин генералног инспектора полиције стиче искључиво главни инспектор именован за замјеника директора.

(2) Директор и замјеник директора губе чин из става 1. овог члана по окончању свог мандата и враћају се у чин главног инспектора и распоређују се на радно мјесто које одговара наведеном чину.

(3) Ако су директор и замјеник директора прије именовања били запослени у органу на који се овај закон не примјењује, њихов радно-правни статус уређује се у складу са важећим законима.

Члан 69.

(1) Додијељени чин се не може одузети, осим у случају из члана 68. став 2. овог закона или након престанка радног односа у складу са овим законом.

(2) Изузетно, полицијски службеник може одлуком министра, након пензионисања задржати чин који је имао у вријеме пензионисања као почасни чин.

Члан 70.

(1) Комисија за додјелу чинова у складу са условима прописаним овим законом даје приједлог за додјелу чинова за све полицијске службенике.

(2) У саставу Комисије за додјелу чинова је пет полицијских службеника запослених у Министарству, а именује их директор. Предсједник и најмање два члана Комисије за додјелу чинова морају имати најмање 10 година радног искуства у полицији, а најмање један члан комисије мора бити дипломирани правник.

(3) У вршењу својих задатака Комисија за додјелу чинова прво испитује да ли полицијски службеник испуњава услове прописане чланом 65. овог закона за чин који је предвиђен на радном мјесту на којим ради у моменту додјеле чина.

(4) Ако полицијски службеник не испуњава услове прописане чланом 65. овог закона за чин прописан за радно мјесто на којем ради у вријеме додјеле чина, додјељује му се одговарајући чин, а директор га распоређује на упражњено радно мјесто.

(5) Ако полицијски службеник има радно искуство у трајању дужем од траженог за чин који му је додијељен у складу са чланом 65., разлика се рачуна као вријеме већ проведено у чину које му се додјељује, а у сврху унапређења у сљедећи виши чин.

Члан 71.

(1) Изглед чинова је сљедећи:

а) полицајац – један ширит жуте боје, ширине 8 мм пришивена паралелно са спољном ивицом нараменице од које је удаљен 20 мм,
б) виши полицајац – два ширита жуте боје ширине 8 мм, међусобног растојања 5 мм, ушивени паралелно са спољном ивицом нараменице од који је први удаљен 20 мм,
в) наредник – два паралелна ширита жуте боје, ширине 15 мм међусобног растојања 5 мм, који су у облику тупог угла ушивени на нараменици. Краци углова окренути су према спољној ивици нараменице, од које су краци правог угла удаљени 20 мм,
г) виши наредник – три паралелна ширита жуте боје ширине 15 мм, који су у облику тупог угла ушивени на нараменицу. Краци углова окренути су спољној ивици нараменице, од које су краци првог угла удаљени 20 мм,
д) млађи инспектор – на средини нараменице 20 мм удаљен од спољне ивице нараменице налази се једна звјездица,
ђ) инспектор – на средини нараменице налазе се двије звјездице међусобног растојања од којих је прва удаљена 20 мм од спољне ивице нараменице,
е) виши инспектор – на средини нараменице налазе се три звјездице међусобног растојања 5 мм од којих је прва удаљена 20 мм од спољне ивице нараменице,
ж) самостални инспектор – на средини нараменице налазе се четири звјездице међусобног растојања 5 мм од којих је прва удаљена 20 мм од спољне ивице нараменице,
з) главни инспектор – на средини нараменице налазе се грб Министарства и једна звјездица међусобног растојања 5 мм, грб је удаљен 20 мм од спољне ивице нараменице,
и) генерални инспектор полиције – на средини нараменице налазе се грб Министарства и двије звјездице, међусобног растојања 5 мм, грб је удаљен 20 мм од спољне ивице нараменице и
ј) главни генерални инспектор полиције – на средини нараменице налазе се грб Министарства и три звјездице међусобног растојања 5 мм, грб је удаљен 20 мм од спољне ивице нараменице.

(2) Боја раменог пошивка из става 1. овог члана је тамноплава ширине 50 мм и дужине 100 мм.

2. Унапређење полицијских службеника

Члан 72.

(1) Унапређење полицијског службеника у виши чин врши се искључиво по поступку прописаном овим законом.

(2) Полицијски службеник који се пријави за унапређење у чин наредника, у чин млађег инспектора и у чин самосталног инспектора, обавезан је да положи интерни испит за унапређење у Министарству у складу са овим законом.

(3) Ако полицијски службеник који је провео три године у Министарству стекне виши степен школске спреме током рада у Министарству и испуни услове из члана 73. став 2. т. а) и б) овог закона, може се пријавити за почетни чин који одговара његовој школској спреми, под условима да постоји слободно радно мјесто.

Члан 73.

(1) Полицијски службеник добија наредни виши чин када се испуне сљедећи услови:

а) да је за чин у који би полицијски службеник могао бити унапређен у складу са овим законом оглашено слободно мјесто и то интерним огласом,
б) да се полицијски службеник пријавио за слободно мјесто из тачке а) овог става и
в) да је полицијски службеник од Комисије за унапређење предложен за унапређење у складу са чланом члану 75. став 5. овог закона.

(2) При давању препоруке из става 1. тачка в) овог члана, Комисија за унапређење води рачуна да полицијски службеник испуњава сљедеће критерије:

а) да је провео законом прописано вријеме у претходном чину,
б) да је био оцијењен оцјеном „добар“ или вишом оцјеном за свој рад у посљедње три године,
в) да се против њега не води кривични поступак или дисциплински поступак за тежу повреду радне дужности,
г) да је успјешно завршио интерне испите из члана 72. став 2. овог закона и
д) да његово унапређење није суспендовано по основу теже повреде радне дужности.

(3) При давању приједлога из става 1. тачка в) овог члана Комисија за унапређење узима у обзир и дисциплинске мјере изречене полицијском службенику.

(4) Интерно објављивање слободног радног мјеста из става 1. тачка а) овог члана детаљније прописује министар подзаконским актом на приједлог директора.

Члан 74.

(1) Најкраће вријеме проведено у претходном чину које је потребно да би полицијски службеник испунио критерије за унапређење из члана 73. став 2. тачка а) овог закона јесте:

а) за унапређење из чина полицајца у чин вишег полицајца – три године,
б) за унапређење из чина вишег полицајца до чина млађег инспектора – четири године у сваком чину,
в) за унапређење из чина млађег инспектора до чина вишег инспектора – четири године у сваком чину за полицијске службенике са VI степеном стручне спреме и двије године у сваком чину за полицијске службенике са VII степеном стручне спреме и
г) за унапређење из чина вишег инспектора до чина главног инспектора полиције – три године у сваком чину.

(2) Поред најкраћег прописаног времена проведеног у претходном чину, за унапређење из става 1. тачка г) овог члана полицијски службеник који аплицира за унапређење из чина вишег инспектора у чин самосталног инспектора, из чина самосталног инспектора у чин главног инспектора, мора да има најмање VII степен школске спреме.

(3) При рачунању времена из става 1. овог члана признаје се само стварно вријеме проведено на дужности у Министарству.

(4) Изузетно од става 3. овог члана, као стварно вријеме проведено на дужности признаће се и вријеме које је полицијски службеник провео у екстерном премјештају у складу са чланом 61. овог закона или у иностранству у складу са чланом 62. овог закона.

(5) Вријеме које је полицијски службеник провео распоређен на радно мјесто за које је прописан нижи чин, у складу са чланом 63. овог закона, сматра се временом које је провео у свом чину. При распоређивању узима се у обзир изречена склоност унапређеног полицијског службеника и даје му се приоритет.

Члан 75.

(1) Надлежна организациона јединица Министарства задужена за кадровска питања припрема годишњу листу слободних радних мјеста за све чинове за унапређење, са изузетком почетних чинова.

(2) Листа из става 1. овог члана доставља се директору који одлучује о покретању поступка за унапређење.

(3) На основу одлуке из става 2. овог члана, директор формира Комисију за унапређење и именује три члана чији су чинови једнаки или виши од чинова који се захтијевају за радно мјесто за које се кандидати разматрају за унапређење, а имају најмање чин вишег инспектора.

(4) Прије објављивања слободних радних мјеста из члана 73. став 1. тачка а) овог закона, Комисија за унапређење разматра све случајеве ванредних унапређења у складу са чланом 72. овог закона.

(5) Комисија за унапређење препоручује директору кандидате који су добили највише бодова на интерним испитима из члана 72. став 2. овог закона у складу са бројем слободних радних мјеста која су интерно објављена.

(6) За полицијске службенике који не морају приступити интерним испитима из члана 72. став 2. овог закона, као основни критерији за унапређење узимају се оцјене рада и те оцјене се наводе у одлуци о унапређењу.

Члан 76.

(1) Полицијски службеник чији је рад у претходне три године оцијењен највишом оцјеном, који је постигао изванредне резултате и значајно доприносио повећању безбједности у Републици Српској и Босни и Херцеговини и безбједности њених грађана, те који је провео у тренутном чину најмање пола времена прописаног за стицање вишег чина и који испуњава услове из члана 73. овог закона, може бити унапређен у сљедећи виши чин.

(2) На начин из става 1. овог члана полицијски службеник може бити унапређен највише два пута у току трајања полицијске службе.

(3) Полицијски службеник не може бити унапређен на начин из става 1. овог члана у чин вишег инспектора и више.

(4) Све случајеве ванредног унапређења разматра Комисија за унапређење, основана у складу са чланом 75. став 3. овог закона.

(5) Одлуку о ванредном унапређењу из става 1. овог члана доноси директор на основу приједлога Комисије за унапређење.

Члан 77.

(1) Одлуке о унапређењу у виши чин, ванредним унапређењима и стицању вишег чина из члана 72. став 3. овог закона писмено се образлажу.

(2) Листа унапређених полицијских службеника објављује се на огласној табли Министарства.

(3) Полицијски службеник који се пријавио за унапређење може поднијети жалбу Полицијском одбору из члана 106. овог закона у року од 15 дана након објављивања листе из става 2. овог члана.

(4) Када Полицијски одбор одлучи о свим поднесеним жалбама, Комисија за унапређење објављује коначну листу кандидата предложених за унапређење на огласној табли Министарства.

(5) Полицијског службеника који буде унапријеђен у виши чин на радно мјесто у новом чину распоређује директор. При распоређивању узима се у обзир изречена склоност унапређеног полицијског службеника и даје приритет склоностима полицијског службеника који је добио највише бодова Комисије за унапређење.

(6) Додјела бодова за унапређење врши се на начин прописан у члану 72. став 1. овог закона.

3. Оцјена рада полицијских службеника

Члан 78.

(1) Министарство најмање једном годишње врши оцјену рада свих полицијских службеника, како би се утврдило испуњавају ли позив службе и наредбе које изда надређени и задовољавају ли професионалне стандарде неопходне у извршавању полицијских послова и задатака.

(2) Оцјена рада предузима се ради:

а) осигуравања ефикасног начина процјене рада полицијских службеника,
б) подстицања службеника да искажу максимум својих способности,
в) уочавање недостатака у раду и
г) признавања истакнутог рада, давања подстицаја за бољи рад, те постављања нових радних циљева.

(3) Правилник о поступку и критеријумима за оцјену рада полицијског службеника доноси министар на приједлог директора.

Члан 79.

(1) Полицијски службеник оцјењује се сљедећим оцјенама:

а) не задовољава,
б) задовољава,
в) добар,
г) врло добар и
д) одличан.

(2) Оцјењивање рада полицијског службеника врши непосредно надређени који има најмање чин вишег наредника и најмање за један виши чин полицијског службеника који се оцјењује.

(3) Оцјене одобрава руководилац организационе јединице надређеног који покреће поступак оцјењивања, а има најмање чин инспектора.

(4) Полицијски службеник добија копију оцјене свог рада и потписује је.

(5) Полицијски службеник који се не слаже са оцјеном свог рада може поднијети жалбу Полицијском одбору из члана 106. овог закона у року од 15 дана од дана пријема копије оцјене рада.

Члан 80.

(1) У случају да је полицијски службеник добио оцјену рада „не задовољава“ поново се оцјењује три мјесеца након годишње процјене рада.

(2) Ако није дошло до задовољавајућег степена побољшања у раду, полицијском службенику престаје радни однос.

Члан 81.

(1) Организациона јединица задужена за кадровске послове испуњене и потписане обрасце о оцјени рада евидентира и похрањује у досије полицијског службеника.

(2) Полицијски службеник има слободан приступ својим оцјенама рада.

(3) Образац из става 1. овог члана оцјене рада остаје у личном досијеу полицијског службеника, а када полицијском службенику престане радни однос у Министарству по било којем основу, похрањује се у архиву.

IX РАДНИ УСЛОВИ

Члан 82.

Закон о раду Републике Српске и остали закони и општи акти којима се уређују права и обавезе из радних односа примјењују се на полицијске службенике и кадете уколико није другачије одређено овим законом.

Члан 83.

(1) Просјечно радно вријеме је 40 сати седмично, укључујући и одмор у току радног дана прописан важећим законом. Уобичајено радно вријеме је осам сати дневно, а директор може одредити дуже радно вријеме у сљедећим случајевима:

а) када је потребан континуитет рада и
б) када се одређени задаци морају извршити у одређеним роковима или планираном временском периоду.

(2) У случају када је потребно обавити хитан посао или задатак до одређеног рока или у одређеном временском периоду издаје се наредба полицијским службеницима за прековремени рад.

(3) Прековремени рад из става 2. овог члана може трајати до четири сата дневно и не више од 20 сати седмично, односно 150 часова у току једне календарске године.

Члан 84.

(1) Полицијски службеник обавезан је радити у посебним условима када су такви услови неопходни за извршење задатка Министарства.

(2) Посебним условима сматрају се: по ванредном распореду, рад у двократној смјени, рад у смјенама, рад суботом, недјељом, празницима и осталим слободним данима, рад ноћу и рад на појединим локацијама.

(3) Други начин рада у посебним условима могу бити одређени ако то захтијева безбједносна ситуација или ако је то једини начин да се изврше одређени задаци који не могу бити одгођени или се морају завршити у одређеном року.

(4) Директор детаљније одређује разлоге због којих се други начин рада у посебним условима из става 3. овог члана може одредити, а може овластити друге полицијске службенике који раде на руководним радним мјестима да то одреде.

(5) За послове из ст. 2. и 3. овог члана полицијски службеници имају право на новчану накнаду или слободне дане.

Члан 85.

Полицијски службеник има право на плаћени годишњи одмор, плаћено одсуство и неплаћено одсуство у складу са правилником који доноси министар у складу са законом и другим општим актима.

Члан 86.

Питање плате, накнаде плате и осталих накнада полицијских службеника регулише се посебним законом.

Члан 87.

(1) Изузетно, директор може промијенити распоред годишњих одмора због изузетно важних оперативних разлога.

(2) У случају да промјена о распореду годишњег одмора има за резултат прекид кориштења годишњег одмора полицијског службеника, наведени полицијски службеник добија надокнаду за путне и друге трошкове који су настали прекидањем кориштења годишњег одмора. На приједлог директора, министар одређује врсту трошкова који се утврђују на основу достављених доказа.

(3) Полицијски службеник не губи дане годишњег одмора због прекида из става 2. овог члана и такав годишњи одмор може се касније користити.

Члан 88.

Полицијски службеници имају право на бенифицирани пензијски стаж по којем се 12 мјесеци проведених на дужности рачуна као 16 мјесеци службе.

X ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ

Члан 89.

(1) Полицијски службеник је дисциплински одговоран за повреде радне дужности прописане овим законом.

(2) Полицијски службеник се сматра невиним за дисциплинску повреду радне дужности ако та повреда или пропуст није представљала дисциплинску повреду радне дужности у вријеме када је била учињена и полицијском службенику се не изриче санкција тежа од оне која је била прописана у вријеме када је та дисциплинска повреда учињена.

(3) Кривична одговорност за кривично дјело не искључује дисциплинску одговорност полицијског службеника уколико је чињење кривичног дјела такође и повреда радне дужности.

(4) Ослобађање од кривичне одговорности не подразумијева истовремено и ослобођење од дисциплинске одговорности.

(5) Дисциплински поступак мора бити праведан и транспарентан. Током трајања дисциплинског поступка полицијски службеник има права која се детаљније уређује подзаконским актом и то:

а) право да буде благовремено обавијештен о захтјеву за покретање поступка за утврђивање дисциплинске одговорности за повреду радне дужности и о доказима, као и право да се изјасни на захтјев,
б) право на праведно и јавно саслушање у разумном року од органа утврђених овим законом. Јавност може бити искључена са саслушања ако то захтијевају интереси морала, јавног реда и државне безбједности у демократском друштву, или ако је то у интересу малољетника или заштите приватног живота, или јавност може бити искључена у посебним околностима кад би јавно саслушање ометало интересе правичности према мишљењу органа утврђених овим законом,
в) право на давање изјаве, право да се од навода из захтјева брани сам или уз стручну помоћ адвоката којег изабере, те право присуствовања сваком саслушању у дисциплинском поступку,
г) право на јавно изрицање одлуке и
д) право на подношење жалбе на одлуку о дисциплинској одговорности.

Члан 90.

Лакше повреде радна дужности јесу:

а) неношење или неисправно ношење униформе, наоружања или опреме,
б) недолазак на посао у одређено вријеме или одлазак са посла прије краја радног времена,
в) несавјесно и неуредно чување докумената и података,
г) неоправдано одсуство са дужности у трајању од једног дана у једном мјесецу,
д) изазивање свађе и нарушавање међуљудских односа на послу,
ђ) нељубазано и непристојно понашање према радним колегама, другим радницима или странкама и
е) немаран однос према повјереним стварима који за посљедицу нема тежу повреду службене дужности.

Члан 91.

Теже повреде радне дужности су:

а) неизвршавање, несавјесно, неблаговремено или непажљиво извршавање послова и задатка,
б) избјегавање обавеза везаних за професионалну обуку и усавршавање,
в) четири или више лакших повреда радне дужности у временском периоду од двије године,
г) неоправдано одсуство са дужности у трајању од два дана у мјесецу,
д) неовлаштено кориштење средстава повјерених ради извршавања послова и задатака,
ђ) вршење активности које нису у складу са интересима Министарства или без претходног одобрења директора,
е) радња односно пропуштање радње којом се онемогућава, омета или отежава извршење послова и задатака,
ж) непружање стручне помоћи грађанима у остварењу њихових законских права,
з) понашање које нарушава углед Министарства,
и) непредузимање или недовољно предузимање мјера у оквиру дужности неопходних за осигуравање објеката, лица и повјерених средстава и ствари,
ј) спречавање грађана или правних лица у остваривању њихових права при подношењу захтјева, жалби, притужби, молби и других поднесака, или неодлучивање по тим поднесцима у законском року,
к) непредузимање или недовољно предузимање мјера или непружање помоћи другом полицијском службенику који тражи помоћ када му је помоћ неопходна за извршавање радних дужности,
л) прикривање чињеница о начину извршавња радне дужности или употреби силе од другог полицијског службеника који је начином извршења радне дужности или употребом средстава силе учинило тежу повреду радне дужности,
љ) чињење или нечињење које води откривању тајних података,
м) самовољно напуштање дужности или мјеста обезбјеђења одређеног објекта или лица,
н) долазак на посао у алкохолисаном стању, довођење у такво стање у току радног времена или кориштење наркотика или опијата за вријеме радног времена,
њ) спречавање, избјегавање, ометање или на други начин одгађање провођења унутрашњег или дисциплинског поступака,
о) нарушавање јавног реда и мира, посебно непристојним и грубим понашањем, физичким нападом на другог на јавном мјесту или било којом другом радњом којом се нарушава јавни ред и мир и том радњом нарушава углед Министарства, без обзира на вријеме и мјесто догађаја,
п) давање нетачних података који утичу на доношење одлука надлежних органа или изазивају друге штетне посљедице,
р) неоправдано одсуство са дужности у трајању од три и више узастопна дана или укупно пет дана у току једне календарске године,
с) злоупотреба кориштења боловања,
т) употреба силе, у супротности са овим законом,
ћ) злоупотреба службеног положаја,
у) одбијање извршавања законитих наредби издатих у сврху извршавања послова и задатака,
ф) учествовање у политичким активностима које нису у складу са службом полицијског службеника, било за вријеме или ван дужности,
х) вршење дискриминације при вршењу дужности на основу: расе, боје коже, пола, језика, религије, политичког или другог опредјељења, националног или социјалног поријекла или по било којем другом основу,
ц) било која друга повреда радне дужности за коју према важећим прописима може бити изречена казна затвора,
ч) пропуштање рокова одређених за покретање и вођење дисиплинског поступка, прекидање дисциплинског поступка усљед чега наступа застара, од стране надлежних дисциплинских органа и
џ) неизрицање дисциплинске мјере престанка радног односа, када је она овим законом прописана као обавезна.

Члан 92.

(1) Органи дисциплинског поступка су дисциплинска комисија, главни дисциплински тужилац и дисциплински тужилац.

(2) Дисциплинску комисију именује министар, а чланови су предсједник, два члана и исти број замјеника чланова. Два члана и један замјеник морају имати чин вишег инспектора или виши чин, а други члан и други замјеник морају бити државни службеници.

(3) Предсједник дисциплинске комисије мора бити полицијски службеник са највишим чином.

(4) Главног дисциплинског тужиоца, дисциплинског тужиоца и замјеника именује министар.

(5) Најмање један члан дисциплинске комисије, главни дисциплински тужилац, дисциплински тужилац и његов замјеник морају бити дипломирани правници.

Члан 93.

(1) За лакше повреде радне дужности могу се изрећи сљедеће дисциплинске санкције:

а) писмена опомена и
б) новчана казна у износу од 15% једне основне мјесечне плате полицијског службеника.

(2) За теже повреде радне дужности могу се изрећи сљедеће дисциплинске санкције:

а) новчана казна,
б) обустављање унапређења у виши чин и
в) престанак радног односа.

Члан 94.

(1) Дисциплинске санкције за лакше повреде радне дужности изриче руководилац основне организационе јединице Министарства након проведеног унутрашњег поступка.

(2) Дисциплинске санкције за теже повреде радне дужности изриче дисциплинска комисија након проведеног дисциплинског поступка.

(3) Одлука о дисциплинској одговорности доставља се полицијском службенику.

Члан 95.

(1) Против одлуке о дициплинској одговорности полицијски службеник може поднијети жалбу Полицијском одбору из члана 106. овог закона у року од 15 дана од дана прјема одлуке.

(2) Полицијски одбор о жалби одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе.

Члан 96.

(1) Полицијски службеник може бити привремено суспендован са послова и задатака које врши или суспендован из Министарства ако је против њега покренут кривични или дисциплински поступак и ако се, узимајући у обзир природу кривичног дјела или природу теже повреде радне дужности, као и околности под којим је учињено кривично дјело, односно тежа повреда радне дужности, може основано вјеровати да би његово присуство у Министарству штетило интересима службе или провођењу унутрашњег поступка.

(2) Руководилац основне организационе јединице је одговоран за доношење одлуке о привременој суспензији у складу са ставом 1. овог члана.

(3) Суспензија полицијског службеника одређена у складу са ставом 1. овог члана може трајати до окончања дисциплинског или кривичног поступка.

(4) Током суспензије службено оружје, значка и службена легитимација полицијског службеника се одузимају и забрањује ношење службене униформе.

(5) Полицијски службеник који је примио одлуку о суспензији из става 1. овог члана може поднијети жалбу на одлуку о суспензији Полицијском одбору из члана 106. овог закона у року од 15 дана од пријема одлуке. Жалба не одлаже извршење одлуке о суспензији.

Члан 97.

(1) Током суспензије из Министарства полицијски службеник има право на накнаду у висини од 55% плате коју би остварио да је био на раду.

(2) Полицијски службеник има право на пуну накнаду своје плате и друга права по основу рада ако се утврди да није одговоран за тежу повреду радне дужности, нити за извршење кривичног дјела.

Члан 98.

(1) Вођење поступка због лакше повреде радне дужности застарјева у року од три мјесеца од дана сазнања за извршену повреду радне дужности и учиниоца, а најдуже у року од шест мјесеци од дана извршења повреде.

(2) Вођење поступка због теже повреде радне дужности застарјева у року од шест мјесеци од дана сазнања за извршену повреду и учиниоца, а најдуже у року од годину дана од дана извршења повреде.

(3) Извршење дисциплинске санкције за лакшу повреду радне дужности застарјева у року од три мјесеца, а за тежу повреду радне дужности у року од шест мјесеци, рачунајући од правоснажности рјешења којим је дисциплинска санкција изречена.

(4) У погледу прекида застаре покретања поступка, односно извршења одговарајуће дисциплинске санкције примјењују се одредбе о прекиду застаре покретања, односно извршења прописане Кривичним законом Републике Српске.

(5) Ако полицијски службеник у року од двије године од дана правоснажности рјешења којим му је изречена дисциплинска санкција за лакшу повреду радне дужности не учини нову повреду, изречена санкција се брише из евиденције.

(6) Ако полицијски службеник у року од пет година од дана правоснажности рјешења којим му је изречена дисциплинска санкција за тежу повреду радне дужности не учини нову повреду, изречена санкција се брише из евиденције.

Члан 99.

(1) Министарство води евиденцију о изреченим дисциплинским санкцијама.

(2) Копије свих одлука које се односе на дисциплински поступак улажу се у лични досије полицијског службеника.

Члан 100.

Дисциплински поступак, орган за вођење дисциплинског поступка, начин рада, гласања и доношења одлука, дисциплинске санкције за лакше и теже повреде радне дужности, начин степеновања теже повреде радне дужности, покретање унутрашњег поступка, те покретање дисциплинског поступка, као и трајање унутрашњег и дисциплинског поступка регулише се правилником који доноси министар на приједлог директора.

XI ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ

Члан 101.

(1) Полицијски службеник обавезан је да Министарству надокнади материјалну штету на имовини Министарства коју је проузроковао намјерно или из грубе непажње током вршења послова и задатака.

(2) Полицијски службеник обавезан је да Министарству надокнади штету које Министарство мора надокнадити оштећеним грађанима и правним лицима, а коју је намјерно или из грубе непажње проузроковао полицијски службеник током вршења послова и задатака.

(3) Сваки полицијски службеник Министарства обавезан је, одмах по сазнању, поднијети извјештај о причињеној штети.

Члан 102.

(1) Комисија коју именује министар утврђује штету, износ и околности под којима је штета проузрокована.

(2) На основу извјештаја Комисије из става 1. овог члана министар доноси одлуку о накнади штете, износу, року и начину исплате накнаде, а у складу са износом накнаде и на основу захтјева полицијског службеника министар може дозволити исплату у ратама.

(3) Министар и полицијски службеник могу закључити писмени споразум о износу, року и начину накнаде штете.

(4) Ако је штета причињена на имовини, на захтјев полицијског службеника министар може одобрити да штета буде надокнађена успостављањем пређашњег стања на трошак полицијског службеника у одређеном року.

Члан 103.

(1) У складу са законом, Република је одговорна за штету причињену физичким и правним лицима као резултат поступања полицијских службеника у извршењу или везано за извршење задатка Министарства.

(2) Република има право захтијевати од полицијског службеника за којег се утврди да је одговоран за штету из става 1. овог члана да надокнади износ исплаћен трећим особама, ако је проузрокована штета посљедица његове грубе непажње или намјере или неовлаштених радњи или поступака.

XII ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Члан 104.

(1) Радни однос полицијског службеника престаје у сљедећим случајевима:

а) када полицијски службеник својевољно да отказ,
б) када полицијски службеник добије оцјену рада „не задовољава“ на крају пробног рада у складу са чланом 59. овог закона,
в) када полицијски службеник испуни услове за пензионисање,
г) када два пута узаступно добије оцјену „незадовољава“ према члану 80.,
д) губитком држављанства Републике Српске односно Босне и Херцеговине,
ђ) ако је полицијски службеник проглашен вишком у складу са чланом 64. овог закона,
е) ако је полицијском службенику одлуком суда изречена правоснажна казна затвора у трајању од шест мјесеци или тежа казна због почињеног кривичног дјела и
ж) када је полицијском службенику изречена правоснажна дисциплинска санкција престанка радног односа због теже повреде радне дужности.

(2) По престанку радног односа губи се статус полицијског службеника.

Члан 105.

(1) Полицијски службеник којем је престао радни однос обавезан је у року од седам дана од дана пријема коначног рјешења о престанку радног односа, раздужити сва средства, уређаје и опрему коју је задужио у току трајања радног односа.

(2) На дан престанка радног односа полицијском службенику се одузима службено оружје, службена легитимација и полицијска значка и забрањује ношење службене униформе.

XIII ПОЛИЦИЈСКИ ОДБОР

Члан 106.

(1) Полицијски одбор именује Влада.

(2) Полицијски одбор надлежан је за преиспитивање свих жалби које овај закон предвиђа, као и било које друге одлуке и радње предузете или непредузете од стране Министарства, а које се односе на статус полицијских службеника у складу са овим законом и подзаконским актима, а на захтјев:

а) полицијског службеника који сматра да је оштећен оспораваном одлуком, предузимањем или непредузимањем радњи и б) организационе јединице Министарства у којој је оштећени полицијски службеник запослен.

(3) Полицијски одбор:

а) саслушава полицијског службеника или представнике органа који је поднио захтјев ако је то потребно,
б) позива свједоке и вјештаке када је то неопходно,
в) тражи и прикупити од надлежних тијела све релевантне податке и
г) усваја пословник који се објављује у „Службеном гласнику Републике Српске“.

(4) Одлуке Полицијског одбора заснивају се на закону и на правилно утврђеним чињеницама.

(5) Одлуке Полицијског одбора су коначне, с тим да могу бити предмет судског преиспитивања у складу са важећим законима и достављају се подносиоцу жалбе у року од 15 дана од дана доношења.

(6) Полицијски одбор доноси одлуку у року од 30 дана од дана пријема захтјева за преиспитивање из става 2. овог члана, осим ако овим законом није другачије прописано.

(7) Жалба поднесена Полицијском одбору одлаже извршење одлуке уколико није другачије прописано овим законом.

Члан 107.

(1) Полицијски одбор чине два полицијска службеника са чином самосталног инспектора или вишим чином који представљају Министарство и један државни службеник из Министарства.

(2) Најмање један члан Полицијског одбора мора бити дипломирани правник, а засједањем Полицијског одбора предсједава полицијски службеник са највишим чином или полицијски службеник који је провео дуже времена у том чину уколико оба полицијска службеника имају исти чин.

(3) Министар предлаже Влади два државна службеника, а директор четири полицијска службеника за кандидате за Полицијски одбор. Влада од предложених кандидата именује чланове Полицијског одбора на мандат од двије године, са могућношћу другог узастопног мандата.

(4) Члан Полицијског одбора мора бити независан у свом раду и непристрасан.

(5) Члан Полицијског одбора може бити разријешен дужности прије краја свог мандата само по одлуци Владе због изузетних околности.

XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 108.

(1) Министарство може, у периоду од једне године након ступања на снагу овог закона, запошљавати полицијске службенике који су тренутно запослени у неком полицијском органу у Босни и Херцеговини на основу јавног конкурса за све чинове, укључујући и чин полицајца и млађег инспектора.

(2) У смислу овог члана, полицијски службеник из става 1. је лице која је дан прије дана ступања на снагу овог закона имало полицијски чин према претходно важећем законодавству и овлаштење да примјењује полицијска овлаштења, те да поступа у својству овлаштеног службеног лица у складу са законима о кривичном поступку Републике Српске и Босне и Херцеговине, искључујући лица које су била овлаштена да врше одређене послове и задатке који су у вези са полицијским пословима.

(3) Министарство ће у периоду од једне године након ступања на снагу овог закона распоређивати полицијске службенике у складу са чином стеченим према претходно важећим прописима.

(4) Одредбе чл. 51. и 58. овог закона се не односе на лица запослена у складу са ставом 1. овог члана.

(5) Током прелазног периода из става 1. овог члана Министарство запошљава кадете из поглавља V и VI овог закона за нивое приступа из члана 43. овог закона.

(6) На приједлог директора, министар доноси правилник о запошљавању и селекцији полицијских службеника током прелазног периода из става 1. овог члана.

(7) Правилник ће бити усклађен са општим циљем и сврхом овог закона и одређује, између осталог, однос броја полицијских службеника и броја кадета запослених у складу са ст. 1. и 5. овог члана.

Члан 109.

(1) У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, Влада ће формирати Полицијски одбор и именовати чланове Полицијског одбора.

(2) У року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона, Влада ће донијети прописе о:

а) облику полицијске легитимације и значке (члан 5. став 5) и
б) чиновима полицијских службеника (члан 66. став 5).

Члан 110.

У року од 90 дана од ступања на снагу овог закона, министар ће донијети прописе о:

а) јединственој полицијској униформи и опреми (члан 5. став 3),
б) начину држања и ношења оружја и муниције (члан 6),
в) надокнади за штету (члан 25. став 4),
г) употреби силе (члан 27. став 5),
д) начин обраде тајних података које користи Министарство (члан 37. став 2),
ђ) поступку запошљавања (члан 50),
е) поступку основне обуке и обавеза кадета током основне обуке (члан 51. став 4),
ж) усавршавању полицијских службеника (члан 53. став 3),
з) поступку интерног премјештаја полицијских службеника (члан 60. став 7),
и) привременом екстерном премјештају (члан 61. став 4),
ј) поступку у случају вишка полицијских службеника (члан 64. став 6),
к) интерно објављивање слободних радних мјеста (члан 73. став 4),
л) оцјени рада (члан 78. став 3),
љ) дисциплинском поступку (члан 100) и
м) запошљавању полицијских службеника током прелазног периода (члан 108. став 6).

Члан 111.

У року од 90 дана од ступања на снагу овог закона директор ће донијети прописе о:

а) специјалним полицијским задацима који ће се извршавати у цивилној одјећи, посебној полицијској одјећи и са одговарајућом опремом (члан 5. став 4) и
б) начину обраде личних података (члан 33. став 2).

Члан 112.

(1) Ако овим законом није другачије прописано и у складу са међународним обавезама Босне и Херцеговине ниједно лице, ни под којим околностима, не може бити у радном односу по основу овог закона ако су му Међународне полицијске снаге Уједињених нација (у даљем тексту: УН/IPTF) одбиле цертификацију или му је УН/IPTF укинуо овлаштење за вршење полицијских овлаштења.

(2) Ако овим законом није другачије прописано, у складу са међународним обавезама Босне и Херцеговине, и поред основа који су прописани овим законом у погледу прекида радног односа полицијског службеника, радни однос полицијског службеника прекида се и не продужује се ни у којем облику, нити на било који начин, и ни под којим околностима, ако је полицијском службенику УН/IPTF одбио цертификацију, односно ако му је УН/ ИПТФ укинуо овлаштење за вршење полицијских овлаштења.

(3) Ст. 1. и 2. овог члана не примјењују се на лица којима је УН/IPTF одбио цертификацију, а која ће у складу са одредбама овог закона, бити запослена у Министарству након ступања на снагу овог закона.

(4) Лица из става 3. овог члана изузимају се од примјене тачке б) члана 47. овог закона.

(5) Да би се сматрало „лицем којем је УН/IPTF одбио цертификацију“ у смислу одредбе става 3. овог члана, лице је у вријеме подношења пријаве за пријем у радни однос дужно да приложи доказ о томе да му је УН/IPTF одбио цертификацију.

(6) Доказ из става 5. овог члана сматра се „траженом документацијом“ која се подноси при провођењу поступка избора. Наведени доказ подноси се:

а) у писаној форми и
б) уз њега се подноси примјерак одговарајућег документа УН/IPTF-а којим се потврђује одбијање цертификације.

Члан 113.

(1) Изузетно од члана 38. овог закона, лице које је на дан ступања на снагу овог закона вршило јавну функцију на којој је изабрано може у року од 30 дана од истека или прекида мандата на тој функцији поново ступити у Министарство као полицијски службеник, ако испуњава сљедеће услове:

а) да је било запослено као полицијски службеник у Министарству непосредно прије него што је било изабрано на функцију,
б) да га је регистровао IPTF као полицијског службеника и
в) да се на то лице не односи члан 112. овог закона.

(2) Лица из става 1. овог члана по повратку у Министарство као полицијски службеници добијају чин у складу са одредбама члана 70. овог закона.

Члан 114.

(1) Ступањем на снагу овог закона, сви дисциплински предмети који су били у поступку рјешавања пред дисциплинским органом надлежним за њихово рјешавање, према ранијем важећим законима и прописима, рјешавају се у складу са законима и прописима који су важили у вријеме подношења захтјева за покретање поступка наведеном дисциплинском органу.

(2) Сви предмети који су у поступку рјешавања пред Јединицом на дан ступања на снагу овог закона рјешавају се у складу са овим законим.

Члан 115.

До доношења нових или усклађивања постојећих подзаконских аката са одредбама овог закона примјењиваће се подзаконски акти донесени на основу Закона о унутрашњим пословима.

Члан 116.

Ступањем на снагу овог закона престају примјена чл. 20, 21, 27, чл. 32–37, чл. 39, 52, 64, 66. и чл. 68–78. Закона о унутрашњим пословима („Службени гласник Републике Српске“, број 48/03), као и примјена Закона о радним односима у државним органима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 11/94 и 96/03) у односу на полицијске службенике.

Члан 117.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Број: 01-102/10
Датум: 25. јануар 2010. године

Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.

Извори

• „Службени гласник Републике Српске“, број 43/10