Закон о амнестији (2005)
| Овај пропис је престао да важи! |
ЗАКОН О АМНЕСТИЈИ
Члан 1.
Овим законом даје се амнестија за лица која су осуђена правоснажном пресудом, а која су се затекла на издржавању казне затвора на дан ступања на снагу овог закона, под условима предвиђеним из чланова 3. и 4. овог закона.
Члан 2.
Лица која су починила кривична дјела у периоду од 01.01.1991. до 21.12.1995. године, потпуно се ослобађају од кривичног гоњења или се потпуно ослобађају од изречене казне или од неиздржаног дијела казне, под условима из члана 6. овог закона.
Члан 3.
Осуђеним лицима која су правоснажном пресудом осуђена на казну затвора, преостали дио неиздржане казне затвора умањује се:
(1) у висини једне осмине од укупно изречене казне затвора у случајевима да је осуђеном изречена казна затвора у висини од пет и више година,
(2) у висини једине четвртине од укупно изречене казне затвора у случајевима да је осуђеном укупно изречена казна затвора у висини мањој од пет година.
Члан 4.
Лица која су за вријеме издржавања казне користила погодности предвиђене Законом о извршењу кривичних и прекршајних санкција Републике Српске из чланова 131. и 132. и за то вријеме починила ново кривично дјело за која су потврђене оптужнице, немају право на амнестију по одредбама овог закона.
Члан 5.
Осуђена лица која стекну услове из члана 2. овог закона у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, имају право на амнестију по одредбама овог закона.
Члан 6.
(1) Право на амнестију из члана 2. овог закона немају лица која су учинила сљедећа кривична дјела: убиства из члана 36., силовања из члана 88., обљубе над немоћним лицем из члана 91., обљубе или противправног блуда злоупотребом положаја из члана 92., тешки случајеви разбојништва и разбојничке крађе из члана 151., тешка дјела против безбједности јавног саобраћаја усљед омамљености из члана 186. став 2, а у вези са чланом 182. став 1., пореске утаје из члана 136. став 2., злоупотребе положаја или овлашћења из члана 226. став 3., проневјере из члана 227. став 3. и преваре у служби из члана 228. став 3. дјела предвиђена преузетим КЗ СР БиХ, као и дјела против човјечности и међународног права по Статуту суда у Хагу.
(2) На лица која су учинили кривична дијела из члана 6. овог закона у периоду од 01.01.1991.године до 21.12.1995.године не примјењују се ни одредбе из члана 3. овог закона.
Члан 7.
Рјешење о амнестији по одредбама овог закона доноси предсједник суда, који је донио правоснажну пресуду или предсједник суда код којег се води кривични поступак.
Члан 8.
Рјешење о амнестији суд доноси по службеној дужности.
Члан 9.
Против рјешења о амнестији жалбу непосредно вишем суду могу поднијети тужилац, осуђени и његов бранилац.
Ако је правоснажну пресуду донио Врховни суд Републике Српске, о жалби се одлучује у вијећу састављеном од тројице судија тог суда.
Члан 10.
Осуђени и његов бранилац могу поднијети жалбу ако није донијето рјешење о амнестији, а испуњени су законом порписани услови за амнестију.
Члан 11.
Овај закон ступа на снагу даном осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Број: 01-622/05
Датум: 06. октобар 2005. године
Предсједник
Народне скупштине
Душан Стојичић, с. р.
Види још
уредиИзвори
уреди- „Службени гласник Републике Српске“, број 95/05