Заврека ми риђичица,
Питаше гу зашто врека,
Да ли врека за јаренце,
Или врека за травицу,
Или врека за водицу? 5
"Нити врекам за јаренце,
Нити врекам за травицу,
Нити врекам за водицу,
Но си врекам за козара.
Док ми беше стар козарко, 10
Он ме пасе по цели дан,
Па ме поји по извори,
Кад настаде млад козарко,
Он ме пасе по игришта,
Па ме поји по топлицу.[1]15
Ој убава, мала момо, младо, ладо!
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 81.
