Заборављена путања

Заборављена путања
Писац: Милорад Митровић

* * *

Заборављена путања

   Под сплетеним грањем као да се крије,
Посред горе пусте путања се вије.

   Прошлост јој се не зна, нит' ко њоме ходи,
Па ни мете нема, куда ће да води.

   Али једног дана са далеког пута
Амо дође путник, што по свету лута.

   Седина се вила низ то лице борно,
А струпô је лако, одважно и орно.

   Али тешка туга на душу му паде,
На путању ову када ногом стаде,

   И уздисај јекну сред тишине неме :
„И путању моју уништиће време!"...

   Под сплетеним грањем као да се крије,
Посред горе пусте путања се вије.

   За њу не зна нико, и покривач травни
И последњи спомен полагано равни.

Извор

Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 6-7

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.