Жорж Данден/26
ПОЈАВА V
Клитандар, Анжелика, Данден, Клодина, Либен.
АНЖЕЛИКА:
(Клитандру). Збогом. Време је да се иде кући.
КЛИТАНДАР:
Шта, зар тако брзо?
АНЖЕЛИКА:
Наразговарали смо се.
КЛИТАНДАР:
Ах, госпођо, могу ли се ја са вама наразговарати и за тако кратко време наћи све речи које су ми потребне? Морао бих употребити читаве дане да вам објасним шта све осећам. Нисам још рекао ни најмањи делић оног што имам да вам кажем.
АНЖЕЛИКА:
Други пут слушаћемо више.
КЛИТАНДАР:
Ах, како ми забадате нож у срце кад говорите о одласку, и на каквим ћете ме мукама сад оставити.
АНЖЕЛИКА:
Наћи ћемо начина да се видимо опет.
КЛИТАНДАР:
Да, али ја мислим на то како, остављајућуи мене, ви одлазите своме мужу. Та помисао ме убија. Права која имају мужеви страшна су помисао за заљубљеног који искрено воли.
АНЖЕЛИКА:
Можете ли бити тако будаласти да вас то узнемирава? Мислите ли ви да је неко способан да воли онакве мужеве каквих има понекад? Узимамо их, јер друкчије не можемо, већ зато што зависимо од родитеља, који гледају само на имање. Али ми видимо колико они вреде, и не пада нам напамет да им дамо већу цену него што заслужују.
ДАНДЕН:
(За себе). Ето какве су опајдаре наше жене!
КЛИТАНДАР:
Ах, заиста се мора признати да је онај кога су вам дали мало достохан те указане части, и да је страшно жениуи као што сте ви везати за таквог човека.
ДАНДЕН:
(За себе). Јадни мужеви, ето како се проводите!
КЛИТАНДАР:
Ви без сумње, заслужујете сасвим другу судбину. Небо вас није створило да будете жена једног сељака.
ДАНДЕН:
(За себе). Што не да Бог да је твоја, друго би тад говорио. Вратимо се сад. Доста ми је било. (Данден уђе у кућу и затвори врата за собом).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Жан Баптист Поклен Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|