Живовао Јован и Стојан

Живовао Јован и Стојан,
Од маленога детета,
До големога момчета.
Кад су се стали женити
Стојан ми узе невесту,
А Јован узе девојку.
Боља Стојану невеста,
Него Јовану девојка.
Стојанова ми невеста,
Са петли воду заваћа,
Са зору огањ залаже.
А Јованова девојка:
Са зору воду заваћа,
Са сунце огањ залаже,
Па спушти поле по доле,
Да јој се ноге не беле!

Имена лица од којих су забележене песме уреди

Живко Лазић тежак из села Речке.

Извор уреди

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 47., стр. 42-43.