Женик слободе/ПОЈАВА XV/III
←ПОЈАВА XIV | Женик слободе Писац: Драгутин Илић СЛИКА III - ПОЈАВА XV |
(Ружици преображена као Равијојла улази са барјаком у једној а мачем у другој руци).
СЛЕПАЦ (узима барјак и грли га):
Ружице, сејо!
КАЛУЂЕР (прима мач):
Равијојла, витеже! Беше л’ оно сан?
РАВИЈОЈЛА:
Косовску таму разби слободе
Жељне дан.
ГЕНИЈЕ (који је у томе часу пригрлио на своје груди Србију и Ђорђа):
Радуј се кћери драга, слободе
Женик то је,
Што разби четир века. Витешки
Сине мој,
Геније мученика велича име твоје,
Пођи, и отац буди Србији слободној,
Правдом је својом штити, десницом смелом брани,
Векова Демонових разметни мрачни гроб.
ЂОРЂЕ (Дохвати из витезових руку барјак и дигне га у вис):
Диж’те се мученици! На ноге оковани,
Нек сијне луч слободе, Србија није роб!
(трубе се из далека чују на узбуну).
ГЕНИЈЕ:
Косовско гробље, Ђорђе, ено се одазива!
Чуј, како треште трубе. Погледај сине мој,
Оно ти прошлост труби, Косово тебе снива:
Бесмртни, што ти почнеш,
Нек дочне унук твој!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|